Objavljeno: ponedeljak, 6. januar 2014.

Badnji dan

irinej1

FOTO: spc.rs

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta.

U hramovima Srpske pravoslavne crkve služe se liturgije. Na Badnji dan ujutru se čitaju Carski časovi, a popodne se pali Badnjak, koji gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.

Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče. Srbi pravoslavne vere, Badnje veče obeležavaju tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom.

[info_success] Gradska opština Medijana, u susret božićnim praznicima, danas, u 12h, drugi put organizuje lomljenje česnice i podelu badnjaka i ikona u parku Sveti Sava, prvenstveno deci. Iz GO Medijana najavljuju i bogat dečji program za proslavu srpske Nove godine. [/info_success]

Za Badnje veče mesi se česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i mazana medom. Česnica se za večerom lomi, a ne seče.
Badnja večera je posna trpeza. ukoliko je moguće, treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.

badnajci u nisu 3Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.

U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.

Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom. Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

badnjak spaljivanjeSpaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru.

U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu, ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.

Vaš komentar:


 

Nišville 2017