Objavljeno: sreda, 23. april 2014.

Betoniranje fotelja

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Toma Todorović

Koliko su se pojedini članovi ili čelnici stranaka iz niške aktuelne vlasti svojevremeno odlučili za politički rad zaklinjući se „da to čine zbog grada i građana”, videlo se još pred formiranje Skupštine grada Niša u leto 2012. godine. Nakon formiranja gradske, kao i skupština gradskih opština, što nije bila nikakva tajna, odbornici nisu birali sredstva da se domognu upravnih ili nadzornih odbora u javnim komunalnim i gradskim preduzećima i ustanovama, a potom i za direktorske fotelje u njima.

fotelja

Do početka ove 2014, samo u nekoliko slučajeva bilo je iznenadnih prelazaka gradskih ili opštinskih odbornika iz jedne u drugu stranku, ali isključivo u one koje su na vlasti. Tokom 2012, prošle i početkom ove godine odnos koalicionih partnera u niškoj skupštinskoj većini bio je isti – SNS je imala 17, URS 11, koalicija oko SPS-a deset odbornika.

Posle martovskih izbora ove godine nastala je bežanija iz niškog URS-a, u kojem su odmah reagovali na postupke svojih dojučerašnjih stranačkih kolega:

– Vodeći računa samo o privilegijama koje su imali kao članovi i odbornici naše političke organizacije, iz naših redova pobegli su oni za koje smo najmanje pretpostavljali da će to učiniti. Jedini razlog takvog postupka je isključivo sopstveni interes – da zadrže svoj položaj i fotelje koje smatraju svojim privatnim vlasništvom ili dedovinom – rekli su u niškoj organizaciji Ujedinjenih regiona.

Najviše je nezadovoljstva u URS-u ali i među građanima je zbog postupka ljudi iz pokreta „Niška regija”. Po koalicionom sporazumu iz leta 2102. godine po kojem je SNS dobio gradonačelnika, SPS predsednika Skupštine grada, a URS zamenika predsednika gradskog parlamenta, iz „Niške regije”, koja je bila u koaliciji sa URS-om, izabran je Nenad Stanković za zamenika predsednika Skupštine grada. „Niška regija” je posle izbora napustila URS, ali je ovoj organizaciji i Stankoviću ostala funkcija, ali sada kao SNS-u, jer je kompletno članstvo „Niške regije” prešlo u ovu stranku.

Kao neverovatan i iznenadni „prelet” ocenjen je i prelazak Miroslava Milutinovića, jedinog koji je otišao iz redova SPS-a u SNS. Pošto Darko Bulatović, predsednik gradske opštine Crveni krst, u kojoj je Milutinović predsednik opštinske skupštine, prelazi u jednu privrednu organizaciju na profesionalnu funkciju, on, Milutinović, odlučio je da napusti socijaliste, iz čijih redova je regrutovan za funkciju predsednika opštinske skupštine i prešao je u naprednjake. Jer, rečeno mu je da će napredovati – on će biti novi predsednik opštine Crveni krst.

Slično ili isto dogodilo se i sa nekolicinom rukovodilaca javnih gradskih i javnih komunalnih firmi i gradskih ustanova. Da bi ostali gde su bili i sačuvali položaj i rukovodeće funkcije i „betonirali” svoje fotelje, preko noći su promenili „dres” i prešli u druge stranke koalicije na vlasti.

Tim strankama koalicije na vlasti priklonili su se i odbornici partija iz opozicije u Nišu. Tako je DS, posle izbora 2012. imao 13, a sada pet odbornika, a LDP, koji je imao četiri, ima samo jednog odbornika. Za njih se kaže da su „u čekaonici” kako bi eventualno dobili nešto od „kolača vlasti”.

Preuzeto iz Politike


Nišville 2017