Suzana Arsić ima 30 godina i diplomu niškog Prirodno-matematičkog fakulteta gde je diplomirala na smeru biolog-ekolog. Kako je, po svemu sudeći, u Srbiji jedna fakultetska diploma očigledno malo za normalan život i planiran uspeh u branši, Suzana je stekla i drugu, koja se, za egsistenciju, očigledno ispostavila kao mnogo “važnija”.
Zahvaljujući umešnosti svojih ruku, kreativnosti i upornosti, nedavno je stekla i diplomu „Najmlađa pletilja“, i to za zanimanje od kojeg zarđuje, dok, kako kaže jednom ne počne da radi u svojoj brannši.
Ova mlada dama je pre četiri godine profesionalno počela da se bavi pletenjem sasvim slučajno, menjajući porok za umetnost. Naime, ona je prestala da puši i kako sama kaže, nije znala šta će sa sobom, odnosno sa navikom da nešto konstantno drži u rukama. A kad neko ima zlatne ruke, lako ih i uposli.
Rodom sam sa Kosova i Metohije, a tamo se zna domaćinski red tako da devojčice od malih nogu uče starinske zanate, i to je sve proradilo u meni kada sam ostavila cigarete, i od tada je sve i krenulo, da bi se kasnije, ovaj moj “hobi”, vremenom pretvorio u način da zaradim neki dinar, da se družim sa ljudima i obilazim Srbiju gostujući na raznim manifestacijama, kaže Suzana koja se specijalizovala za torbe, kape, i šalove koje radi po narudžbini.
Ovom diplomiranom biologu-ekologu najdraže su ipak omiljene lutke koje radi specijalnom japanskom tehnikom „amigurumi“, pa tako uz pomoć heklice oživi „Minionse“, „Mašu i medu“ i „Angry birds“. Cene joj, veli, nisu u prvom planu, tako da su, imajući u vidu trud koji uloži, simbolične- od 300 do 1000 dinara.
Već je postala i članica udruženja „Kruna“ iz Niške Banje, koje se bavi negovanje starih zanata i tradicije, a na jednoj od manifestacija proglašena je i za najmlađu pletilju.
Heklica mi je postala najbolja prijateljica i ne razdvajam se nigde od nje i stalno smišljam nove modele, jer pokušavam da tradicionalno prilagodim modernom, a najveće mi je zadovoljstvo da mlade uputim u tajne pletenja i heklanja, najleših zanata na svetu od kojih kao što čujete, može i lepo da se zaradi, pa sam čak i organizovala radionice za heklanje sa malom decom i priznajem da sam fascinirana brojem devojcica koje su htele da nauče da heklaju tokom festivala Pozitivni u Dušanovoj ulici ali i u Tržnom centru „Merkator“, kaže Suzana.
Mlada umetnica materijal za svoju ljubav od koje živi najčešće nabavlja ovde, a najviše koristi pamuk, vunu, akril ili mešavinu ovih materijala.
Nisam izgubila nadu da ću se jednog dana zaposliti u struci za koju sam se školovala, jer sam oduvek želela da se bavim biologijom, ali nadam se boljim vremenima, pa zato i ne propuštam prilike da učestvujem na raznim manifestacijama- Danima šljive u Blacu, na festivalu „Domaće, zdravo ,prirodno“ u Zajecaru, Belmužijadi u Svrljigu, Mokranjčevim danima u Negotinu, Etno sajmu u Kladovu, Etno sajam u Knjazevcu ,Tradicionalnom sajmu privrede u Paraćinu, Sajmu Praktike u Beogradu, Danima banice u Beloj Palanci, Vurdijada u Babušnici, Danima šušenice u Dimitrovgradu, Etno sajmu u Gračanici…
I na kraju, Suzanin moto, na koga bi možda mnogi, kako mladi tako i stariji, trrebalo da se ugledaju je da nužda zakon menja, tako da svakako ne vredi sedeti skrštenih ruku i čekati ne nešto ili nekoga.
N.Marković