Zahtev da se donese zakon kojim bi pretplata za javni servis u Srbiji bila obavezna i da građani ne mogu da prime platu ako ne plate pretplatu (kako je prema rečima direktora javnog servisa (Dragana Bujoševića) slučaj u Hrvatskoj), je neprihvatljiv ako se u istom zakonu ne bi regulisalo i da visina zarada od najmanje 800 evra bude obaveza, (koliko iznosi prosečna zarada u Hrvatskoj), kako bi građani imali odakle da plate tu pretplatu.
Sa minimalnom cenom rada od 121 dinar (jedan evro) po satu, koju je za 2016.godinu odredila Vlada Republike Srbije, nije moguće plaćanje pretplate, jer sa minimalnom mesečnom zaradom do 180 evra ne može se pokriti ni četvrtina zvanične cene prosečne potrošačke korpe od 65.000 hiljade dinara. Iako pojedini političari kažu da 500 dinara za pretplatu nije mnogo, sa tih 500 dinara može da se kupi 14 vekni hleba, pa je savim sigurno da će se građani umesto pretplate opredeliti za kupovinu hleba, kao osnovne životne namirnice u Srbiji.
Ni ideja o vezivanju pretplate za račune za električnu energiju nije rešenje, jer prema zvaničnim podacima u Izveštaju radne grupe Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, dostavljenog Vladi Republike Srbije septembra 2012. godine. stoji da u Srbiji oko 3.500.000 (trimilona petsto hiljada) građana ima dugove za utrošenu električnu energiju i da se dugovi kreću od 100.000 do više milona dinara.
Prema tome, sasvim je sigurno da se ne može očekivati od građana koji ne plaćaju električnu energiju da će plaćati pretplatu za javni servis. Da finansiranje putem pretplate ne obezbeđuje stabilan prihod za rad javnih servisa, dokazuje i to da su mnoge zemlje to shvatile i ukinule pretplatu: Kipar, Mađarska, Island, Holandija, Portugal, Crna Gora, Bugarska.
Kao što se vidi i Holndija, kao zemlja koja je jedan od osnivača Evropske unije, je ukinula pretplatu iako je u toj državi minmalna mesečna zarada 1.500 evra. Svakako da treba da se pronađe održiv i stabilan način finansiranja javnog servisa, ali je sasvim sigurno da finansiranje putem pretplate to nije.
Jedan od mogućih modela je primer Austrije, jedne od najuređenijih država u Evropskoj uniji. Prema tom modelu, koji se primenjuje za finansiranje organizacija – ustanova od javnog intersa, koje i same ostvaruju određene prihode, iz budžeta Republike Austrije se uplaćuje tim organizacijama onoliko sredstava koliko one same prihoduju. Na taj način se oranizacije stimulišu da ostvare što veći soptveni prihod, kako bi iz budžeta dobile više novčanih sredstava. Kako RTS sem prihoda od prodaje marketinških sekundi, ima i drugih prihoda, mislim da bi ovaj model bio prihvatljiv i za finansiranje javnog servisa u Srbiji.
pa ima toliko tv stanica koje ne zive od pretplate a prikazuju raznovrstan program, sto bi placali ovde da gledamo vruc vetar i srecne ljude i belu ladju po 151 put
Bilo bi interesanto privatizovati RTS. Tada bi se videlo koliko radnika je visak, a ima ih preko 4000.
Ili,jednostavno,prodati RTS.jer kad mozemo da prodamo NIS,Telekom,EPS…zasto bi drzali na dlanu jednu propalu TV kucu.