„Carski rez“, izložba fotografija Dušana Mitića Cara sa Jazz festivala Nišville (organizator postavke) otvorena sinoć pod vedrim nebom jer Zavod za zaštitu spomenika nije dao ključ od renovirane barutane gde je planirano da se obnaroduju fotosi umetnika.
„Nek’ je u zdravlje o čemu se radi“ je rečenica kojom je ranije Dušan Mitić Car, jedan od poznatih, ako ne i najpoznatiji gradski fotoreporter, koristio prilikom bilo koje zdravice ili kucanja dobrom i kvalitetnom rakijom. Ne znam ko mu je dao nadimak, ali to je jedan od nadimaka koji toliko realno prikazuje osobu kao što je on. I baš mu, bre, pristaje.
Ove godine će po ko zna koji put snimati Nišville jazz festival, a tim povodom je otvorena sinoć izložba njegovih fotografija na panoima koji su naslonjeni na renoviranu barutanu. Rukovodstvo Zavoda za zaštitu spomenika (što se ne može reći za radnike iste institucije) nije dalo da se fotografije izlože u ovom prostoru. Možda se oglase nekakvim saopštenjem u kome postoji logičko objašnjenje, možda ne, ali možda im treba reći i jedno „hvala“. Careve slike su mnogo decenija obeležavale Niš pod vedrim nebom, njegove fotke ulica, ljudi, događaja su toliko upamtljive da je možda i izložba zaslužila da bude pod vedrim nebom, a ne u nekom skučenom, ukopanom prostoru. Njegove slike odišu na sve, samo ne na barut.
Svejedno, da ne bi birokratskim problemima lomili izvanrednu kreativnost umetnika da se vratimo na zdravicu. S kraja devedesetih godina objasnio mi je zašto je uz rečenicu „Nek’ je u zdravlje o čemu se radi“ počinjao prvi gutljaj u društvu.
Bio je osamdesetih godina neki važni političar koga su pratile „Narodne novine“, a za koje je tada, a i dugo kasnije, Car radio. Tog političara je trebalo pratiti svuda gde ide. Kako je pripadnik „jagnjećih brigada“ išao na nekoliko „svetkovina“ u jednom trenutku je to uzviknuo, neznajući ni gde se nalazi, ni čemu nazdravlja. Svi su se nasmejali, a ostala je lepa anegdota.
On je jedan od ljudi koji, kao i ja, obožava dobro kuvani i zaprženi pasulj. Može da ga jede, kao i ja, u svako doba dana i noći. Klot. Neobjašnjivo je rečima, ali valjda svako iz te banalne navike crpe neku svoju kreativnost. Malo je umetnika koji ne znaju da sami sebi skuvaju omiljeno jelo.
Sigurno me ne bi oterao u majčinu da sam ga sinoć pitao za neku izjavu, ali pošto njegove ranije, ali i sadašnje fotografije govore mnogo, nisam rizikovao. Fotografija mnogo govori o oku iza objektiva.
Uvek pomalo namrgođen, ali i spreman na šalu sinoć je prilikom neposrednog otvaranja izložbe, samo odmahnuo rukom rekavši „ma krenite vi“ jer se zapričao sa drugarom Pericom Donkovim. Ko ga zna, sigurno nije ni mislio da će stajati pored Dalibora Popovića Popa i pisca Gorana Stankovića koji su otvorili izložbu. Svako bi uradio drugačije, ali ne i čovek čija kreativnost leži u jednostavnosti i nenametljivosti. Pop mu je napisao pesmu, a Goran je govorio o tim impresijama na njegovim slikama gde se mogu videti kapi muzičarskog znoja, srčanost umetnika dok je na sceni… Zbog toga ga valjda i zovu Car. Pa nek je u zdravlje o čemu se radi!
M.Smiljković
Oduševljava me naš grad NIŠ i naši „gradski oci“ , kao i Zavod za zaštitu , svojim istančanim osećajem za lepo , umetnost , kulturu , nauku … i sve ono što reprezentuje ovaj „grad“ i Srbiju !
„Nek je u zdravljeeeee…“