[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanka:Emilija Miljković
Aktivistkinje Centra za devojke održale su ispred Kalče uličnu akciju držeći transparente sa ispisanim ženskim ljudskim pravima u cilju dizanja svesti o značaju i značenju 8. marta, podsećajući na dugogodišnju žensku borbu za bolji položaj žena u društvu.
Aktivistkinje su, kako kažu, želele da podsete na dugogodišnju žensku borbu, a čiji su najvažniji rezultati:
– uvođenje osmočasovnog radnog vremena,
– mogućnost iste visine plate za muškarce i žene,
– socijalna zaštita majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje,
– pravo glasa, u koje spada i pravo da budu izabrane.
– 8.marta odaje se počast svim onim žena u istoriji koje su se borile i izborile za bolji položaj žena u društvu- kaže za gradjanin.rs jedna od aktivistkinja. Da nije bilo njih mi sada ne bi imale prava na školovanje, ne bi nas neko pitao da li hoćemo i koliko hoćemo da imamo dece, ne bi imale prava da glasamo na predstojećim izborima, ne bi bilo tu i tamo žena direktorki, ne bi bila ni jedna žena ministarka, ni preduzetnica, žene ne bi dobijale u nasledstvo imovinu na svoje ime, i mnoge ne bi imale ni to porodiljsko bolovanje ni te mizerne dečije dodatke. Svega toga bilo bi NULA!
I zato kad počnete da mrmljate kako je 8.mart smor, bezveze i ništa ne znači, setite se gde ste sada i šta sve možete, a šta sve naše bake i prabake nisu mogle!
I setite se i onih žena u nekim zemljama koje nemaju ni polovinu ovoga što mi imamo, ali i ne zaboravite na one koje su u mnogo boljoj poziciji.
Neka su nam uzor.
Početak obeležavanja osmog marta kao dana žena povezan je sa čitavim nizom akcija i protesta koje su organizovale radnice tekstilnih i drugih industrija, boreći se za poboljšanje radnih uslova, povećanje plata i uopšte bolji položaj. Jedan takav protest održan je 8.marta 1857. u Njujorku. Protestantkinje su bile napadnute i rasterane od strane policije.
Ove žene, osnovale su svoje prvo udruženje, istog meseca, dve godine kasnije. Iz godine u godinu, usledili su novi protesti na dan 8 marta.
Posebno se istakao protest iz 1908, kada je 15 000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate. Druga Internacionala (organizacija socijalista i radničkih partija) je 1910. organizovala prvu međunarodnu žensku konferenciju u Kopenhagenu. Tada je proglašen Međunarodni dan žena (MDŽ), koji je predložila ugledna nemačka socijalistkinja Klara Cetkin. Sledeće, 1911. godine, ovaj dan je obeležilo više od milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Osmi mart je prihvaćen kao Međunarodni dan žena 1917. godine.