Objavljeno: utorak, 29. april 2014.

Žandarmerija – Deo sistema bezbednosti Srbije ili opasnost po institucije i građane

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milan Stefanović
Godina 2013-ta je tek zamakla, a čini se da je već daleko za nama. Svi smo okrenuti izborima, (proteklim političkim ili onim životnim), svakodnevnim mukama, preživljavanju i jedva da se sećamo ili ne želimo da se setimo muka koja su nas tištile prošle godine. Nažalost, večina problema u našem društvu a posebno u Gradu Nišu koji su eskalirali u prošloj godini se nastavlja i u ovoj godini, a što je najgore i dalje su bez adekvatnog odgovora države čiji su funkcioneri izgleda bili previše zauzeti kampanjom da bi razmišljali o pitanjima kao što su bezbednost, kriminal, bahatost.

pistolj

Ako ćemo iskreno, i ako je to neki uspeh, u Srbiji u prošloj godini nismo imali pojavu nove kriminalne grupe koja bi izazvala veću pažnju medija i dostigla slavu “zemunskog klana”, “Šarićeve grupe” i ostalih kriminalnih bandi koje su proteklih desetak godina žarile i palile Srbijom, bavile se najgorim kriminalnim radnjama i zadavale ogromne probleme državi, službama bezbednosti igrađanima. Takve kriminalne grupe su godinama unazad povezivane sa određenim pripadnicima vlasti ili službi bezbednosti, šuškalo se o naručivanju atentata i drugih kriminalnih radnji od strane političara, tajkuna, što nas je sve podsetilo na mračne devedesete i najveću spregu kriminala i vlasti koja nam se tada desila od kako postoji država Srbija. Naravno da većina tih veza nikada nije dokazana niti su pravno procesuirane, i sve je ostalo na nivou pisanja tabloida, političkih kampanja i nedovršenih istražnih radnji.

Pojavu takve kriminalne grupe u godini za nama nismo imali ali smo zato imali jedan novi trend kriminalnog delovanja koji se provlačio kroz pojedinačne
slučajeve tokom cele godine a na krajugodine nas je veliki broj pojedinačnih incidenata doveo u opravdanu sumnju o povezanosti aktera u organizovanu grupu. Celu naciju su ovi incidenti doveliu situaciju strahai nepoverenja prema službama bezbednosti, baš kao što je bilo devedesetih kada su službe bezbednosti imale samo jednog gazdu.

Incidenti i kriminalne radnje čiji su počinioci pripadnici Žandarmerije Srbije su u 2013. godini poprimili razmere epidemije koja ne prestaje ni u ovoj godini i svi ti incidenti ukazuju na ogroman problem u postojećem sistemu bezbednosti zemlje, bezvlašće i novi trend rada kriminalaca, direktno kroz institucije bezbednosti, koristeći sve povlastice koje pripadnici elitnih službi bezbednosti imaju.

O nekim od ovih kriminalnih dela vezanih za žandarmeriju su pisale i novine, uglavnom je tako javnost i saznavala za njih. U zadnjih godinu dana smo imali slučajeve bahatosti, zloupotrebe ovlašćenja, pijanstva, dilovanje droge, oružja, falsifikovanje dokumenata, mobing, a često i takve kriminalne radnje koje uključuju pljačke, ubistva, otmice, reketiranje, iznude, a sve su to (ne)dela koja se obično vezuju za pripadnike mafije a ne za pripadnike elitne jedinice policije. Za sve ove kriminalne radnje se najčešće vezuju pripadnici odreda Žandarmerije u Nišu, alikriminala ima i u drugim odredima žandarmerije.

Da nas je opravdano strah kada je “kriminalni” rad žandarmerije u pitanju, još bolje nam pokazuju neke od prenetih izjava u medijima i komentarisanje (ne)delovanja visokih funkcionera, pa smo tako mogli da čitamo da su visoki funkcioneri službi bezbednosti znali za kriminalce u žandarmeriji, da je vrh vlasti sprečio hapšenje određenih članova službe, da je veliki broj žandarma primljen u službu bez potrebne provere, i da sami funkcioneri priznaju postojanje kriminalaca u žandarmeriji.

Sve te izjave koje smo slušali mesecima unazad, od strane nadležnog Ministra, direktora policije, političaraikomandanata žandarmerije,su u najmanju ruku problematične, ukazuju na nemoć, ozbiljne propuste u selekciji, unutrašnjoj kontroli, analizi psiholoških profila ipraćenju rada pripadnika žandarmerije. Da li je žandarmerija u Srbiji sistem u okviru sistema, da li postoji kontrola države nad pripadnicima ove jedinice ida li su ovo pojedinačni incidenti ili je mafija jednostavno našlanovi poligon za regrutovanje svojih članova inove mehanizme kako da sprovodi svoje aktivnosti, pitanja su koja sebi postavljaju kako ozbiljni analitičari, tako iobični građani zabrinuti za svoju bezbednost.

Ugled Srpske žandarmerije je ozbiljno ukaljan i preti da ugrozi “slavu” čuvene jedinice JSO čiji su najpoznatiji pripadnici osuđeni navišedecenijske zatvorske kazne a sama jedinica je rasformirana kao pretnja državi. Povezivanje žandarmerije sa rasformiranom JSO je višestruko, da li gledano samo kroz određene simbole, kao što je posebna himna koju imaju obe jedinice, poseban način nošenja beretki i pozdravljanja, ili gledano kroz nedodirljivost njihovih pripadnika i činjenicu da je veliki broj pripadanika tada rasformirane jedinice JSO našao svoje novo utočište baš u žandarmeriji, ito kako smo mogli zvanično da čujemo, bez potrebnih testova i provera! Zbog svega ovoga, nadležno Ministarstvo mora da pokaže velike napore i beskompromisne rezove u reformi rada i kontroli ove jedinice ne bi li vratilo poverenje građana u Srpsku žandarmeriju.A da bi se to uradilo, potrebno je poštovanje zakona, politička volja, a bogami i hrabrost.

I tu smo došli do pravog problema.

Nastavljanje incidenata i nečinjenje nadležnih organa nam ukazuje da se do rešenja neće doći, a sve nam se više čini danekima odgovara da imaju “ovakvu” žandarmeriju i da se ova tema namerno gura pod medijski tepih. Odteme bezbednosti idisciplinovanja službiodustajuipolitičari koji suna toj temi dobili izbore pre dve godine, a u ovom izbornom krugu koji su trčali naši politički maratonci pitanje bezbednostijednostavno nije bilo predmetpolitičkih kampanja.

Mi se naravno ne osećamo ni za pedalj bezbednije u zemlji Srbiji gde ne znamo da li da se čuvamo od kriminalaca ili od organa vlasti, ali to je samo naš problem, običnih, naplašenih građana, a žandarmerija nastavlja po starom.

Kako i ne bi kada se još uvek, sada već mesecima, čekaju zvaničneinformacije u vezirada službe unutrašnje kontrole za veliki broj incidenata, dok dobar deoproblematičnih, procesuiranih pripadnika žandarmerije i dalje obavlja svoje svakodnevne radne zadatke (zakon kaže da bi se pripadnik žandarmerije otpustio treba da dobije pravosnažnu osudu na šest i više meseci zatvora).

Da je Pravda možda ipak dostižna i da je zakon jednak za sve, dala nam je nadu bar na kratko jedna presuda za pokušaj ubistva izrečena ovih dana. Niški žandarm Stanko Stojanović je osuđen na 6 godina robije, pošto je oktobra prošle godine pucao na Anu Drenić iz automobila. Da li je ovo primer dobre prakse,jeftin trik predizborne kampanje, ili odlučnost institucija u borbi protiv kriminalaca u uniformama pokazaće vreme, ili ćemo imati još ovakvih presuda, ili će sa sa ovim statisad kad su izbori gotovi. Treba da se zna i da ova presuda nije izvršna, sobzirom da okrivljeni može da se žali višoj instanci,a do sada je bila praksa da se ta “obnovljena” suđenja razvlače godinama, pogotovo kada su u pitanju uniformisana lica.

Ako vam je dobro, onda ništa

U Nišu je poslednjih par mesecipored ove presude i već ustaljenih problema sa žandarmerijom, na još jedan, ništa manje dramatičan način aktuelizovan problem bezbednosti, ponovo su ljudski životi bili u pitanju, i ponovo se dovodi u pitanje rad nekih službi, a hiljade građana su u višednevnim protestimapokazivali građansku istrajnost dok su koristilislogan: “ Ako vam je dobro, onda ništa”.

Nije nam dobro, a biće još gore.

I baš zato je naša obaveza da stalno podsećamo javnost, a posebno političare na pitanje bezbednosti i pojavu kriminala u žandarmerijiidržavnim službama. Moramo zahtevati da se brzo, zakonskii transparentno procesuira svaki kriminalac sa značkom, svejedno da li on u slobodno vreme stojina vratima noćnog kluba, ili se u radno vreme nalazi na rukovodećem mestu službe.

A političari moraju da shvate da ko god od njihdođe na vlast, ako zaista želi poverenje ipodršku građana mora da podvuče crtu ikonačno se institucionalno obračuna sa kriminalcima u redovima službi bezbednosti, da se ti kriminalci ne bi obračunali sa svima nama, kao što su se obračunavali u prošloj godini na ulicama Niša i drugih gradova. Nama ne trebaju cirkuzantska hapšenja pre, za vreme i posle predizborne kampanje, nama treba poštovanje zakona, nama treba dokaz da smo pred zakonom svi isti…