Objavljeno: petak, 14. februar 2014.

Dinkićev predlog besplatnih letovanja – koliko bi nas koštao i da li je društveno opravdan?

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Boban Stojanović*

boban stojanovicPre nekoliko dana je stiglo jedno od verovatno mnogobrojnih suludih ’obećanja’ koje ćemo dobiti u izbornoj kampanji.  S obzirom od koga dolazi, nije čudna lakoća sa kojom se iznose određeni predlozi.

Pogađate o kome je reč – šampion u obećanjima šta će ’država d’uradi’ – Mlađan Dinkić.

Obećanja i predlozi se u izbornim kampanjama iznose bez ikakve analize posledica tih mera, ili analize kako i odakle nešto obezbediti i finansirati.

Dinkić je u utorak najavio paket mera za brigu o porodici, pa je između ostalog naveo:

da se ukine solidarni porez, uvedu besplatna letovanja i zimovanja za osnovce, besplatna užina, da se stipendijama pomogne siromašnim studentima i uvedu posebne mere za zapošljavanje starijih od 50 godina.

Od ovih predloga nekako su mi najviše zapali za oko letovanja i zimovanja za osnovce kao i besplatna užina.

Poslednja mera pre svega zato što mislim da osnovne škole već obezbeđuju besplatnu užinu za đake, ali njom neću da se bavim. U ovom blogu se bavim pitanjem letovanja i zimovanja za osnovce kroz dva pitanja – finansiranje i pitanje društvene opravdanosti takve mere. Unapred se izvinjavam na neažuriranim podacima (baratam sa podacima o broju učenika, izdvajanjima za obrazovanje i sl. iz 2008/9. godine, ali sam siguran da broj i podaci iz 2014. godine ne odstupaju previše, već da su na nivou statističke greške.

FINANSIRANJE OBRAZOVANJA

Mlađan_DinkićRepublika Srbija na obrazovanje izdvaja prosečno oko 5% BDP-a. Kao okvir za prikazivanje stanja uzimamo 2008. godinu jer sam najlakše došao do podataka, opet napominjem – promene do danas nisu velike.

BDP Republike Srbije 2008. godine je iznosio oko 34 milijarde evra.

U toj godini je izdvajanje za obrazovanje bilo 4,8% BDP-a, što je negde oko 1,7 milijardi evra.  Još jedan jako bitan podatak jeste da 4% BDP-a odlaze na plate zaposlenih u obrazovanju što iznosi oko 1,36 milijardi evra, što znači da ostaje oko 340 miliona evra za obrazovanje koje se ne odnosi na plate.

Ovde posebno napominjem da su ovo izdvajanja za sve nivoe obrazovanja u Srbiji, od osnovnog do najvišeg.

Pre kalkulacije troškova ovog predloga bitno je navesti da je fiskalni deficit Srbije godinama preko 5% sa trendom rasta i da je fiskalni deficit glavni pokretač rasta javnog druga. Javni dug Srbije je preko 50% BDP-a. Deficit raste jer se javni prihodi smanjuju, a rashodi povećavaju, odnosno država sve više troši. Prost zaključak jeste da je Srbiji potrebno smanjenje rashoda, a ne njihovo povećanje.

KOLIKO KOŠTA DINKIĆEV PREDLOG?

Pređimo na predlog Mlađana Dinkića – besplatno letovanje i zimovanje za osnovce. S obzirom da nije rečeno da li se misli na socijalno najugroženije osnovce, prost zaključak je da se Dinkić svojim predlogom obraća svim osnovcima (odnosno njihovim roditeljima od kojih želi glas na izborima). Njih je početkom 2009. godine bilo 579 000. Nemam podatke za ovu godinu, ali prevelikih odstupanja sigurno nema, pa neka bude da ih je 2014. godine i 500 000 (jer manje od ovoga nije sigurno). To znači da bi trebalo organizovati milion aranžmana (letovanje i zimovanje za po svakog osnovca).  Ukoliko uzmemo da bi se čak pronašao i aranžman koji košta „samo“ 20.000 rsd dolazimo do cifre od 174 miliona evra na godišnjem nivou koje bi trebalo izdvojiti za „besplatno“ letovanje i zimovanje osnovaca.

To je polovina dela budžeta za obrazovanje koji ne odlazi na plate u obrazovanju.  Ostaje bitno pitanje, da li je Dinkić mislio da novac za letovanja i zimovanja izdvoji iz ovog 1% BDP-a koji ostaje obrazovanju kada se odbiju plate (što bi značilo da pola novca predviđenog za troškove celokupnog obrazovanja, na svim stepenima, u Srbiji odlazi na letovanje i zimovanje za osnovce) ili je mislio da se dodatno zadužuje i uvećava fiskalni deficit.

Takođe, ne treba zaboraviti da je stanje u obrazovanju takvo da mnoge škole i fakulteti duguju novac za grejanje, da je pitanje dovoljnog nastavnog materijala često u pitanju itd. Zamislite stanje u obrazovanju kada bi se polovina novca koje pokriva tekuće troškove otišlo na letovanje i zimovanje učenika? Predlog Mlađana Dinkića se graniči sa naučnom fantastikom.

DRUŠTVENA OPRAVDANOST PREDLOGA?

letovanjeSa druge strane – postavlja se logično pitanje zašto bi država putem javnih rashoda (novcem poreskih obveznika) finansirala letovanje i zimovanje osnovcima?

Koliko ja znam, letovanje i zimovanje nisu socijalna kategorija i nisu neophodni za život.

Ne može država da bude dadilja pojedincima u svakoj oblasti života.

Sa druge strane, čak i kada bismo nekako prihvatili tezu da su letovanje i zimovanje postali ljudsko pravo četvrte generacije i socijalna kategorija, i da je neophodno da se osnovcima javno finansira (od strane svih građana), ostaje ključno pitanje zašto bi se finansirali letovanje i zimovanje onima čiji roditelji to mogu da priušte?

Zašto bi radnik na minimalcu koji nema dece finansirao letovanje i zimovanje detetu menadžera koji mesečno zarađuje nekoliko stotina hiljada dinara? Za mene nema smisla, a verujem i za većinu vas.

Prema tome predlog Mlađana Dinkića nije ništa drugo nego obična izborna ’šarena laža’ koja je plasirana bez ikakve analize mogućnosti njene realizacije. Ovakav predlog je preskup i nema odakle da se finansira, a sa druge strane – društveno je potpuno neopravdan.

Izvori podataka
Fiskalni savet – Predlog mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine, rezime
Svetska banka (2009), Srbija: Kako sa manje uraditi više: Suočavanje sa fiskalnom krizom putem povećanja produktivnosti javnog sektora, dokument Svetske banke.

*AUTOR JE SARADNIK U NASTAVI FPN i ČLAN NVO Grupa za analizu i kreiranje javnih politika

Vaš komentar:


Nišville 2017