[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanka: Olivera Sašek Radulović, reaguje na tekst „Spasimo marihuanu od kriminalaca“
Upotreba marihuane prouzrokuje: Probleme sa pamćenjem i učenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oči; povećan apetit.
Posledice korišćenja marihuane: Oštećenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremećaji u reproduktivnim organima i radu srca, povećanje krvnog pritiska, rak.
Da li je droga? Da li je njena upotreba štetna?Da li je treba legalizovati?Da li stvara zavisnost?Da li je potrebno lečenje zavisnika od marihuane?
Prosudite sami…
Kanabis, poznat i kao marihuana je psihoaktivna droga koja se u nekim slučajevima upotrebljava i u medicini kao lek. Farmakološki , glavni sastojak kanabisa je THC, kao jedan od 483 poznatih jedinjenja ovoj biljci. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti izazivajući euforiju, smeh, poboljšanje raspoloženja. Sporedni efekti su suvoća usta, crvenilo očiju, ubrzani rad srca, gubitak kratkoročnog pamćenja. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a . Jačina droge se meri u odnosu na prosečnu količinu THC-a i prosečno sadrži oko 3% ove supstance.
Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se s njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate. Jedna studija sprovedena među srednjoškolcima pokazuje da su vitalne sposobnosti vezane za koncentraciju, učenje i pamćenje izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, čak i posle prekida od 24 sata.
Upotreba marihuane među tinejdžerima prouzrokuje slabiji uspeh u školi, devijantno ponašanje, agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima.
Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snažna, nekontrolisana želja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i društvenim posledicama. Marihuana zadovoljava ovaj kriterijum.
Postoje mišljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, međutim najnovija istraživanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim korišćenjem podiže prag osetljivosti uživaoca i povećava se njegova tolerancija na drogu, pri čemu se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slučaju pojavljuju prateći efekti.
Neki teški korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javlja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak težine i drhtanje ruku.
Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabeleženo antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu.
Između ostalog, istraživanja na životinjama sugerišu da marihuana stvara i fizičku zavisnost, što se potvrđuje apstinencijalnim krizama kod ljudi. Kod redovnih korisnika marihuane može se razviti „tolerancija“ što znači da su im potrebne veće količine droge da bi se postigli željeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama.
Posle konzumiranja marihuane, njen glavni halucinogeni sastojak, THC (delta-9-tetrahydrocannabinol), ostaje u organizmu od 3 do 30 dana u zavisnosti od metabolizma osobe.
Po konzumiranju marihuane, THC ostavlja tragove u plućima, krvi, mozgu, jetri, masnom tkivu, bubrezima i kosi. Obično se testovi na opojne droge rade na mokraću i tu se moze ustanoviti prisustvo THC do 30, a u zavisnosti od metabolizma ispitanika, i do 45 dana.
Novija istrazivanja pokazuju da tragovi THC najduže ostaje u korenu kose i to čak do 3 godine od konzumiranja.
Procenjuje se da godišnje 4% odraslih svetske populacije koristi kanabis kao drogu povremeno , a 0,6% ljudi koristi svakodnevno, čime se kanabis svrstava u najviše korišćenu drogu u svetu.
Zakonski je zabranjena njena upotreba u većini zemalja u svetu.
vecu glupost nisam u zivotu porocitao