Poslednjih godinu do godinu i po dana, svedoci smo jako učestalih aktivnosti u golbalu na celoj teritoriji Srbije. Formiraju se klubovi, organizuju domaći i međunarodni turniri, trenira se ozbiljno u više gradova Srbije, nabavlja se oprema, sprovode se pripreme i kampovi…
Golbal je timski sport koji se igra u Evropi od 1946. godine kao igra koja je služila za rehabilitaciju veterana Drugog svetskog rata sa oštećenjem vida. Muški timovi se u golbalu na paraolimpijskim igrama takmiče od 1976. godine, a ženski od 1984. godine.
Cilј igre je kotrlјanjem ubaciti loptu u protivnički gol i pri tome ne primiti gol. Golovi su široki koliko i teren. Timovi imaju po šest igrača, od kojih po troje mogu da budu na terenu i koji su raspoređeni u zonama – jedan igrač je u centralnom delu, a još po jedan sa svake strane terena. Lopta je ispunjena praporcima koji omogućuju igračima da prate njeno kretanje, a igrači nose poveze preko očiju da bi bili u ravnopravnoj poziciji, tj. da ne bi videli ništa. Utakmica traje 14 minuta – dva poluvremena od po 7 minuta sa pauzom između njih od 3 minuta. Igra se odvija u tišini da bi takmičari mogli da prate loptu. Golbalom mogu da se bave sve osobe koje su klasifikovane po pravilima Međunarodne sportske federacije za slepe (IBSA). Tekst preuzet sa sajta Paraolimpijskog komiteta Srbije.
Posebna veza postoji između dve subjekta koji nose razvoj golbala u Srbiji – Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih (NSSSS) i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu (FSFV) (nekada poznat po kratkom i jasnom nazivu DIF). Protokol o saradnji koji je potpisan krajem prošle godine na promociji golbala u Nišu pokazuje se na delu. Sada svaki student ovog renomiranog fakulteta poznaje golbal, mnogi studenti su volonteri u treninzima golbalista, putuju na takmičenja, školuju se za trenere…
U međuvremenu je još jedan nov potez napravljen, a to je organizacija sparinga. Ekipa golbal kluba „Nais“ iz Niša sa kojom nastavnici i studenti pomenutog fakulteta imaju sjajnu saradnju, ugostila je članove ekipe aktuelnog šampiona u golbalu – golbal kluba „Mladost“ iz Beograda. Goste su pojačali i studenti, pa je sparing bio jako zanimljiv. Rezultat je bio potpuno u drugom planu, cilj ovog okupljanja je bilo druženje, ali i uigravanje domaće ekipe pred jesenje akcije – međunarodni turnir „Beograd open“ i Prvenstvo Srbije.
Stefan Stevanović, inače kapiten golbal kluba „Nais“ ima pozitivno viđenje bliske budućnosti svoje ekipe. Umereni je optimista po pitanju rezultata, a veoma zadovoljan činjenicom da će ovakvo okupljanje biti tradicija.
Prezadovoljan sam kako se stvari u klubu odvijaju. Uigravamo ekipu, znamo „kostur“, a imamo i pristojnu dugu „klupu“. Treneri nas dobro vode i solidno napredujemo. Fizički smo jako dobro spremni, potrebno je još uigravanja. Imamo ekipu za finale u državi, a posle u finalu je sve moguće. Dobro je što osobe sa oštećenjem vida iz Niša i okoline prepoznaju naš klub kao mesto gde mogu da se rekreiraju. Svi su dobrodošli, neka se slobodno jave zainteresovani za ovaj divni sport. Primićemo svakog nezavisno od toga da li ima oštećenje vida ili ne“ – rekao je kapiten Stevanović.
Pored uigravanja ekipa, nekim učesnicima sparinga je prisustvo ovoj akciji prilika za druženje i za rekreaciju. Dragan Medić je od rođenja gotovo slep, ali je na poziv svojih drugova pozitivno odgovorio.
Ovo je sjajna prilika da se družimo i igramo golbal. Sigurno je da ću se odazivati ovakvim akcijama, ali ću aktivniji biti i u treningu. Sve je već dogovoreno oko mojih treninga u Aleksincu i Nišu.“ – rekao je ovaj Aleksinčanin.
Priliku da „ukrsti koplja“ sa golbalistima iz cele Srbije, imao je i kapiten srpske reprezentacije, Miroslav Topalov – Danilov. On je specijalno za ovu priliku doputovao iz Beograda. Prezadovoljan je ovim sparingom i veruje da će isti preću u tradiciju.
Ne postoji sredina koja je tako napredovala u golbalu kao što je Niš. Golbalisti iz Niša imaju veliku prednost što fakultet stoji iza njih. Do pre godinu dana golbal nije postojao u Nišu, a sada imaju igrače i trenere u nacionalnoj selekciji. Što je bitnije, oni su igrača za reprezentaciju stvorili, a ne doveli sa strane. Sala fakulteta je sjajna za ovakve trening utakmice. Za Niš me poslednjih godina vežu samo lepe uspomene, a jedna od njih je završeno školovanje za trenera u golbalu – zanimanje kojim ću se baviti posle igračke karijere.“ – objasnio je Miroslav Topalov Danilov.
Jedan od trenera i sudija na sparingu je bila Tamara Miloradović, master profesor sporta i fizičkog vaspitanja. Iza sebe ima turnir, kamp i individualne treninge. Odbranila je master iz adaptivnog fizičkog vežbanja, pa je angažovanje u ovoj sferi bilo logično.
Sjajno je za sve studente fakulteta koji sam nedavno završila da mogu da imaju praksu u klubovima. Kada je reč o osobama sa oštećenim vidom potrebno je „ući u njihove cipele“. Ako imate uvid u strukturu njihove dnevne aktivnosti, percepciju i mogućnosti, onda lakše možete da planirate i sprovedete fizičku aktivnost te populacije.“ – objasnila je Tamara Miloradović.
Do pre godinu do dve, gotovo da nije bilo studenta FSFV-a koji je znao šta je golbal. Sada je situacija obrnuta. Studenti igraju golbal, volontiraju na treninzima i takmičenjima, a pojedini upisuju trenersku školu. Pravilna inkluzija je ovde na delu.
Mi na FSFV-u samo radimo svoj posao. Omogućavamo našim studentima najbolji mogući način učenja – kroz praksu. To nije slučaj samo sa golbalom, već i sa atletikom, plivanjem, boćanjem, stonim tenisom… Planira se praksa u košarci u kolicima i dizanju tegova za osobe sa invaliditetom. Angažujemo studente da rade i instruktažu fizičkih aktivnosti dece sa autizmom. Iz štampanog materijala i sa video prezentacije ne može da se usvoji ni blizu ona količina znanja koja može putem prakse. Ovaj događaj će biti tradicija, bar jednom mesečno. Dosta je studenata zavolelo ovaj sport. Tek je početak, pored ovakvih sparinga, plan je da putujemo na domaće i međunarodne turnire, ali da iste i organizujemo. Već imamo solidnog iskustva u organizovanju kampova i sprovođenju istraživanja. U planu su i međunarodni seminari, u čemu je naš fakultet tradicionalno jako uspešan.“ – rekao je prof. dr Bojan Jorgić, jedan od nastavnika na grupi predmeta koji se tiču adaptivnog fizičkog vežbanja.
Učećče na ovom sparingu su imale sledeće osobe sa oštećenjem vida: Džavit Krujezi (igrač, Kostolac), Stefan Stevanović (igrač, Niš), Miroslav Topalov Danilov (igrač, Beograd), Luka Bulatović (igrač, Beograd), Igor Cvetković (igrač, Niš), Dragan Medić (igrač, Aleksinac) i Milan Petrović (igrač, Leskovac). Treneri i sudije su bili: Ivan Popović (trener, Niš), prof. dr Bojan Jorgić (organizator, Niš), prof. dr Marko Aleksandrović (organizator, Niš), Tamara Miloradović (trener, Niš), Stefan Pivač (trener, Niš), Stefan Mićićelović (trener i sudija, Niš), Jelena Filipović (volonter, Niš) i Luka Jovanović (volonter, Niš).
Iako nije bio prisutan u Nišu, potpredsednik NSSSS i „alfa i omega“ srpskog golbala, legendarni Miloš Grlica, imao je samo reči hvale za ovaj događaj, tim pre što nije iniciran iz Beograda.
Bilo smo paraolimpijski, svetski i evropski šampioni krajem 80-tih godina prošlog veka. Zašto za desetak godina ne možemo biti u toj situaciji ponovo? Ovim događajem se Niš definitivno smatra jednim od centara golbala u Srbiji. Toj činjenici daje na značaju i jako korisna saradnja lokalnog golbal kluba sa FSFV-om. Od danas je golbal „decentralizovan“, a to je bio i cilj „Strategijom buđenja golbala u Srbiji“ donetoj pre par godina. Ovaj grad sada daje i prerezentativca – Stefana Stevanovića. Ako je prvi dom golbala u Srbiji Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, drugi je FSFV. Golbal se nezaustavljivo širi.“ – kazao je legendarni Miloš Grlica.
gradjanin.rs