Nova stranka
Zanimljivo je da kada na vlast dođu ljudi poput „ovih“, odmah se dozvoli da, recimo, na centralnoj pešačkoj zoni bašte kafića budu raspoređene bez ikakvog naročitog plana, i to samo da bi „oni“ mogli da uzimaju novac – što zvanično, a što „na crno“.
Posle nekog vremena se kao dosete da bi trebalo da imamo „slobodnu“ pešačku zonu sa sve sijalicama ukrašenim kavezom…
A onda se malo okrenu oko sebe pa uoče apoteku „Higija“, momentalno počne da radi taj jezivi materijalistički mehanizam i pomisle – „odlična lokacija, koliko li bi tu para mogli da izvučemo?“
Naravno, odluče da presele apoteku, a oni kao vrhovni gospodari zemlje, svemira pa i dragog nam Niša, mogu da urade šta god im se prohte.
Kako pročitah u komentarima na portalu Građanin: „Imovinu nasleđenu od predaka možeš prodati pod uslovom da kupiš drugu, veću, skuplju i to ostaviš u amanet budućim pokolenjima!“
A gospoda iz vlasti će imovinu (u ovom slučaju prostor gde je smeštena apoteka „Higija“) prodati, jer će, kako kažu, inkasirati odjednom toliko novca koliko bi od iznajmljivanja uzeli za 40 godina.
Pa postojaće valjda Niš i posle tih 40 godina, ali njih je očigledno baš briga pošto oni sigurno neće biti tu, niti na vlasti niti u gradu.
Sve mi deluje kao da je Niš (Nišlijke i Nišlije) u onom gore pomenutom kavezu: deluje svetlucavo, primamljivo, prijemčivo za oko, a u stvari je kavez i u stvari su rešetke…