Sarajevski glumac Emir Hadžihafizbegović je odmah po dolasku u Niš obišao i poklonio se grobu Šabana Bajramovića, velikanu muzike. On će četvrte večeri Filmskih susreta u Nišu da se predstavi filmom „Žaba“. On je na poziv došao da se pokloni niškoj publici. Ovaj glumac je dva puta nagrađivan na Filmskim susretima za najboljeg glumca. Sada je doibio specijalnu nagradu za stranog glumca.
Film „Žaba“ je koprodukcijski film. Dobili smo para iz Srbije, iz Hrvatske, Makedonije, Evro Imaža… Drago mi je da smo napravili jednu snažnu antiratnu poruku iz Sarajeva, priča o potrebi bića za potrebi za smislom. Film je nastao posle deset godina uspešno izvođene pozorišne predstave „Žaba“. Film je jedna kolektivna pobeda reditelja Elmira Jukićam Aleksandra Jukića, glumaca SAleksandra Seksana i mnogih drugih koji su učestvovali u realizaciji. Film je nagrađivan u Firenci, bio je na festivalima u Mostaru, u Njujorku tako da smo svi zadovoljni što smo uspeli da pošaljemo takvu poruku – kaže Emir Hadžihafizbegović.
On priča o tome da vodi Kamerni teatar „55“. Sada je direktor, ali bez obzira na to, igra predstave.
To je teatar u kome radim već 19 godina i koji je do sada postavio 600 predstava na sceni. Snimam jedan film u Srbiji, jedan u Hrvatskoj. Trebalo bi radit’ nešto i u Makedoniji. Dosta sam angažovan na seriji „Lud, zbunjen, normalan“. A hit serija „Hilmijin konak“ gde sam već napravio 14 epizoda, mislim da će biti potpuni i apsolutni hit u regionu. Serija podseća na poznatu humioresku „Alo, alo“, događa se 1942. godine i sudeći prema šerovima na Top kanalu, seriji sledi jedan fenomenalan uspeh.
Hadžihafizbegović kaže da Niš na neki način doživljava kao Sarajevo i to pre svega zbog duha naroda.
– Ne bih da se udvaram ovom gradu niti za to imam potrebu, ali šmek i štih koji ima Niš ima i Sarajevo. Ta mentalna i duhovna crta je svojstvena još jednom gradu u trećoj državi, a to je Split. Mislim da Niš, Sarajevo i Split imaju istu duhovnu vertikalu koja je nastajala godinama iz jednostavnosti opuštenosti, shvaćanja života ne obazirući se na neke materijalne vrednosti, na neki selebriti svjet. Imaju tu istu vrstu duhovnosti i zato sam jednom rekao, a opet kažem da bi pored sarajeva mogao da živim samo u Nišu i Splitu. Ne želim da pocenjujem ostale gradove, ali u ta tri grada čovek na jednostavan način može da oseti dobrotu i dušu naroda. Mislim da postoje realizovani i nerealizovani ljudi. Kada se nađem sa mojim Nišlijama prijateljima Sarmom(Radišom Sarićem), Kokanom, Nešom Saitom kao da sam na domaćem terenu – priča Hadžihafizbegović.
Ljude delim na realizirane i nerealizirane
Ja sam po bosanskim vrletima, pošto volim planinariti, više od nekih čobana i ovčara naučio nego od nekih doktora nauka. To pitanje duha, jednostavnosti kod čoveka ne može da se nauči. To imaš ili nemaš.
tekst i foto: M.S.