Imperijalističke sile otimaju „Telekom“ iz srpske imovine

Sve dosadašnje privatizacije su egzaktno pokazale da privatizacija društvene imovine nije donela nikakve veće prihode, već samo ogromne troškove. Ključni izazov je razoktrivanje i kažnjavanje odgovornih koji se i dan danas nisu našli pred licem pravde. Srbija stoga više ne sme da ponavlja katastrofalne greške iz prošlosti i da na sličan način učestvuje u budućim procesima privatizacije.

Najavljena privatizacija „Telekoma Srbije“ ne samo da je ozbiljno kršenje i nepoštovanje ekonomskih principa, već i jedan od najbrutalnijih ekonomskih zločina u ekonomiji Srbije. „Telekom Srbija“ je nacionalni i strateški resurs budućnosti koji nema cenu. Kada kažem da nema cenu, mislim da se kao resurs budućnosti ne sme pojaviti na tržištu, biti meta nameštenih tendera i prodaja, finansijskih manupulacija i slično.

Zašto prethodno nije urađena Strategija privatizacije „Telekoma Srbije“ u kojoj bi bila razmotrena postojeća struktura, finansijsko poslovanje i motivi za privatizaciju?! Zašto ta ista Strategija nije predstavljena javnosti, ako su jaki argumenti za privatizaciju?! Odgovor je očigledan. Ne postoji nijedan argument koji ide u prilog privatizacije „Telekoma“, kao efikasnog i profitabilnog sistema. Jaka politička podrška i vođstvo u ovom slučaju su doživeli potpuni fijasko, jer se podrška za privatizaciju ovog velikog sistema mora dobiti od najviših krugova, stručnjaka i eksperata. Druga bitna činjenica je da se prilikom procesa privatizacije velikih sistema poštuju ključni principi, transarentnost i pravednost, koji u ovom slučaju očito ne postoje.

Ono što je jedino u javnosti plasirano su jako šture informacije iz kojih se može nagađati. Tako ne postupa jedna ozbiljna i odgovorna Vlada, a posebno njen predsednik. Zapravo, ova Vlada se u predizbornoj kampanji „zaklinjala“ u sve i svašta pa prekršila, a između ostalog i obećala da „Telekom“ neće biti privatizovan!

Osnovna delatnost „Telekoma“ je pružanje telekomunikacionih usluga, od kojih su najznačajnije usluge domaćeg i međunarodnog telefonskog saobraćaja, fiksne telefonske usluge, tranzitiranje saobraćaja, prenos podataka, zakup linija, usluge na celom mrežnom području, dodatne usluge u oblasti mobilne i fiksne telefonije, internet i multimedijalne usluge. Тakođe pruža usluge u oblasti zakupa, izgradnje, upravljanja i zaštite telekomunikacione infrastrukture, pruža usluge poziva preko operatera i usluge korišćenja elektronskog imenika u oblasti fiksnih telefonskih usluga. Preduzeće poseduje licencu za mobilnu telefoniju (GSM/GSM1800 i UMTS/IMT-2000) od 2006. godine. U 2007. godini Preduzeće je obnovilo licencu za fiksnu telefoniju. Od 2009. godine Preduzeće poseduje licencu za fiksni bežični pristup (CDMA). U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS“ br. 44 od 30. Juna 2010. godine), Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge („RATEL“ ili „Agencija“) je definisala devet tržišta koja podležu prethodnoj regulaciji.

„Telekom“ na dan 31. decembra 2014. godine ima učešće u kapitalu sledećih pravnih lica:

1. “Telekomunikacije Republike Srpske” a.d., Banja Luka, Republika Srpska (65% akcijskog kapitala);
2. “Mtel” d.o.o., Podgorica, Crna Gora (51% kapitala);
3. “Telus” a.d., Beograd, Srbija (100% akcijskog kapitala);
4. “FiberNet” d.o.o., Podgorica, Crna Gora (100% kapitala);
5. “TS:NET” B.V., Amsterdam, Holandija (100% akcijskog kapitala);
6. “HD-WIN” d.o.o., Beograd, Srbija (51% kapitala);
7. “DIMEDIA GROUP” S.A., Ženeva, Švajcarska (50% akcijskog kapitala); i
8. “Dunav banka” a.d., Beograd, Srbija (56% akcijskog kapitala).

Prvi problem je što je ovaj režim potpisao Memorandumom sa MMF-om, gde smo se obavezali da moramo da raspišemo tender za prodaju ‘’Telekoma“ do kraja godine. A druga je što ti potencijalni kupci vrlo dobro znaju da mi moramo u sledećoj godini da vratimo dve milijarde dolara kredita. Kada bih ja kao kupac znala te dve činjenice onda mi bi bilo jasno da se prodavcu jako žuri, a to samo znači da mogu da spuštam cenu koliko želim!

Obmana u javnosti koja je konstantno prisutna jeste da se radi o 58 odsto koje ima država. To je najnepovoljniji model za prodavca i najpovoljniji za kupca, jer kada neko kupi tih 58 odsto akcija on dobija i onih 20 odsto koje poseduje ‘’Telekom“. A pošto sopstvene akcije, ovih 20 odsto, nemaju pravo glasa, onda onda se to pravo prenosi na ostale akcionare, tako da kupac državnih 58 odsto akcija dobija oko 73 odsto prava glasa. Drugim rečima, iako tako ne piše, prodaje se dvotrećinski paket akcija. Dakle, prikriveno se prodaje i 20 odsto.

I po konfuznim izjavama predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, retko se pominje prodaja „Telekoma“ pa se može izokola zaključiti da bi se od tog novca vratili „neki“ dugovi. Upotrebiti novac od prodaje „Telekoma“ za vraćanje „nekih“ kredita, verovatno najskupljih je besmisleno, jer bi to samo jednokratno zaustavilo rast javnog duga, koji će do 2017. dostići rekordan iznos od 85 odstvo BDP-a. Postavlja se i drugo pitanje, a to je će se od prodaje „Telekoma“ uložiti u „neke“ investicione projekte. Opet nejasno o čemu se radi. Naime, za tekuće infrastrukturne projekte Srbija ima odobreno pet milijardi evra od međunarodnih finansijskih institucija sa veoma niskim kamatnim stopama, od čega nije povukla čak 3,7 milijardi evra na šta uredno plaća penale.

Sadašnja vlada procenjuje vrednost celokupnog Telekoma Srbija na oko dve milijarde evra. S obzirom da država i sam ‘’Telekom“ poseduju 70 odsto akcija, čak i u slučaju da se postigne ova cena prihod države bi iznosio oko 1,4 milijarde evra. Zato se od dve milijarde, prvo došlo na 1,5, a najzad i do cifre od 1,4 milijarde evra.

Obveznice sa najvišom kamatom su dugoročne dinarske obveznice. Najviši prinos od 12,99 odsto imaju desetogodišnje državne dinarske obveznice. Prosečan prinos sedmogodišnjih državnih obveznica iznosi 12,07 odsto, a petogodišnjih 12,19 odsto. Prisutnost jeftinog novca na međunarodnom finansijskom tržištu, izazvana štampanjem para svih najvećih svetskih centralnih banaka, od SAD, preko Engleske do Japana, a od marta ove godine i Evropske centralne banke uzrokuju da prinosi na obveznice padaju. Sa druge strane stopa neto dobiti konsolidovanog društva Telekoma Srbija u 2013. godini iznosila je 13,1 odsto, a stopa neto dobiti matične kompanije Telekom Srbija iznosila je čak 17,2 odsto što je daleko više od kamatnih stopa koje država plaća na najskuplje obveznice.

Polovina ukupno uplaćenih dividendi javnih preduzeća stigla je iz ‘’Telekoma“. Od 2009. do 2014. godine Telekom je uplatio u budžet 580 miliona evra. Preduzeće nema monopol, nema gubitke i redovno puni budžet Republike Srbije. Ima sve elemente za uspešnu budućnost. U 2014. godini, kada su ukupne investicije u Srbiji drastično pale, investicije ‘’Telekoma“ su iznosile 100 miliona evra, a otplaćen je i kredit od 190 miliona evra za otkup akcija OTE i uz to napravljen profit od 140 miliona evra. Pri tome, profit će samo da se povećava što bi za nekoliko godina neutralisalo ceo iznos koji bi se dobio prodajom kompanije!

FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA „Telekoma Srbije“

Kada je reč o uspešnosti poslovanja „Telekoma Srbija“ a.d., koristiće se odgovarajući izabrani pokazatelji koji će omogućiti da se izmeri i analizira uspešnost poslovanja preduzeća posmatrano sa različitih aspekata poslovanja, ali da tom prilikom postoji jasan uvid u celokupno poslovanje preduzeća. Činjenica je da konačnu ocenu uspešnosti kompanije čine pokazatelji njenog finansijskog stanja! Podaci koji su korišćeni su iz 2013. i 2014. godine na osnovu finansijskih izveštaja, dostupnih u registru finansijskih izveštaja u okviru Agencije za privredne registre.

Tabela broj 1: Ključni finansijski pokazatelji iz bilansa uspeha (u 000 dinara)

BILANS USPEHA	2013.	2014.
Poslovni prihodi	86.456.402	85.761.809
Poslovni rashodi	69.906.632	70.389.778
Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi	13.628.179	14.138.177
Poslovni dobitak	15.372.031	16.549.770
Dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja	17.216.142	16.047.561
Dobitak pre oporezivanja	17.216.142	16.047.561
Neto dobitak	15.329.136	16.877.272

Tabela broj 2. Ključni finansijski pokazatelji novčanih tokova (u 000 dinara)

NOVČANI TOKOVI	2013.	2014.
Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti	105.130.121	105.599.706
Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja	4.966.280	4.312.117
Svega prilivi gotovine	110.096.051	109.911.823
Gotovina na početku obračunskog perioda	10.862.273	2.012.387
Gotovina na kraju obračunskog perioda	2.012.387	12.745.242

Tabela broj 3: Ključni finansijki pokazatelji iz bilansa stanja (u 000 dinara)

BILANS STANJA	2013.	2014.
Kapital	107.763.107	114.176.379
Rezerve	589.634	589.634
Neraspoređeni dobitak	23.667.395	30.080.667
Dugoročne obaveze	23.845.039	28.395.169
Kratkoročne obaveze	54.523.150	54.846.302

Tabela broj 4: Dodatni podaci (u 000 dinara)

TROŠKOVI	2013.	2014.
Troškovi amortizacije i rezervisanja	16.395.868	16.526.329
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi	13.628.179	14.138.177
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu	76.495.529	76.100.981
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu	7.707.837	7.604.426

Tabela broj 5. Ključni finansijski pokazatelji ‘’Telekoma Srbije“

KLJUČNI FINANSIJSKI POKAZATELJI	2014.
Prinos na neto sredstva (RONA – Return on net assets)	15,81%
Neto profitna marža	19,68%
Obrt neto sredstava	0,80
Udeo direktnih troškova u prodaji (COGS%)	8,40%
Udeo troškova prodaje, administracije i opštih troškova u prodaji (SG&A%)	16,49%
Ciklus zaliha (dani)	155
Obrt zaliha	2,36
Ciklus poslovnih potraživanja (dani)	26
Obrt poslovnih potraživanja	13,84
Ciklus gotovine (dani)	80
Likdivnost II stepena (Quick Ratio)	0,51
Likvidnosti III stepena (Current Ratio)	0,60
Prinos na uloženi sopstveni kapital (ROE- Return on equity)	22,17%
Odnos neto ukupnog dobitka i dobitka iz poslovanja posle oporezivanja (Common Earnings Leverage)	0,74
Odnos investiranog i sopstvenog kapitala (Capital Structure Leverage)	1,64
Odnos dugoročnog duga (Long-term Debt Ratio)	17,89%
Odnos duga i sopstvenog kapitala (Debt-Equity Ratio)	63,88%
Koeficijent pokrića troškova kamata (Interest Coverage Ratio)	7,65
Određena prosečna vrednost kapitala (WACC)	9,56%

Stopa prinosa na uloženi sopstveni kapital (ROE) je mera finansijskog „zdravlja“ preduzeća. Za ekonomiste i menadžere koji se ne bave direktno finansijama, ROE može biti veoma teško razumljiv, pa se postavlja dilema koliko će ga tek shvatiti ozbiljno svi koji se zalažu za prodaju „Telekoma“. ROE predstavlja odnos rasta preduzeća i prodaje. Ako se preduzeće brže razvija nego što raste prodaja, ROE slabi, jer se tada više troši na razvoj nego što se uvećava kapital i obratno. Ako se preduzeće sporije razvija (ima uštede u poslovanju), a raste prodaja (dakle, više se zarađuje) na takav način se akumuliše kapital, ostvaruje veći profit. U slučaju „Telekoma“, ovaj pokazatelj je 22,17%, što znači da je na svakih 100 dinara prosečno uloženog sopstvenog kapitala ostvari prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja, i to 22,17 dinara.

Na osnovu napred izračunatih indikatora likvidnosti treba posebno napomenuti da pokazatelji likvidnosti prevashodno pokazuju poslovanje preduzeća na kratak vremenski rok i samim tim ukazuju na kraktoročnu finansijsku ravnotežu preduzeća.

Da bi se sagledao finansijski položaj na dug rok što se tiče održanja likvidnosti, uzela sam u obzir potraživanja od kupaca, obaveze prema dobavljačima, kao i vrednost zaliha u pogledu opšteg racia, odnosno efikasnost naplate potraživanja od kupaca. Često se može desiti da potraživanja od nekih kupaca mogu da budu nelikvidna, a sa druge strane, da postoji potreba za gotovinom koja je neophodna za izmirenje dospelih obaveza. Dakle, akcenat se stavlja na likvidna sredstva, koja se računski dobijaju kada se iz obrtnih sredstava oduzmu zalihe. U ovom segmentu je potpuno jasno da kompanija „Telekom“ nema tih problema i da u potpunosti obezbeđuje finansijsku ravnotežu.

Osnovni uslov za postojanje preduzeća jeste ulaganje. Pri tome, preduzeće je uvek zainteresovano da iz tih ulaganja ostvari maksimalne rezultate. Za konkretnu kompaniju kvantifikovani su sledeće najvažniji pokazatelji aktivnosti prikazani u tabeli.

Kao i u prethodnim komentarima može se zaključiti da kompanija u gotovo svim indikatorima zarađivačke sposobnosti ima dobre tendencije, pa je identična situacija i sa napred objašnjenom stopom prinosa na sopstvene uloženi kapital (ROE).

Na osnovu analize globalnih pokazatelja rentabilnosti možemo uočiti da je stopa prinosa na sopstvena sredstva veća od stope prinosa na ukupno angažovani kapital. Postavlja se pitanje kako je to moguće imajući u vidu da je logično očekivati da se prirast sopstvenih sredstava vrši po stopi koja je manja od stope prinosa na ukupna poslovna sredstva? Dakle, moguće je zahvaljujući tome da finansijska struktura (odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala) u velikoj meri utiče na rentabilnost sopstvenog kapitala. Naime, finansiranje pozajmljenim kapitalom je u ovom slučaju imalo pozitivne efekte i na rentabilnost sopstvenog kapitala. Stoga se zaključuje da „Telekom“ u potpunosti ima obezbeđenu i dugoročnu finansijsku ravnotežu.

Kompanija je u svim posmatranim poslovnim godinama ostvarila pozitivan finansijski rezultat. Samim tim, poslovanje kompanije u datom vremenu se može konstatovati kao vrlo uspešno i rentabilno, što se i pokazalo u okviru pokazatelja rentabilnosti. Takođe, finansijska struktura preduzeća u velikoj meri je uticala na rentabilnost sopstvenog kapitala, jer je finansiranje pozajmljenim kapitalom u ovom slučaju imalo pozitivne efekte i na rentabilnost sopstvenog kapitala. Dakle, ovde se radi o stepenu finansijskog rizika. Stepen finansijskg rizika je određen promena u obimu fiksnih finansijskih rashoda na ime kamate.

To znači da se finansijski „leverage“ (leveridž) aktivira uvek kada preduzeće jedan deo sredstava finansira iz pozajmljenih izvora. Cena pozajmljenih izvora je određena visinom kamatne stope. Prosečna stopa cene kapitala je 9,56% Zbog toga je logično da će stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva da se razlikuje od stope prinosa na sopstvena sredstva. Iz svega navedenog može se zaključiti da posmatrana kompanija na bazi korišćenja efekata finansijskog „leverage-a“ može u velikoj meri da utiče na povećanje ostvarenog neto dobitka i stope prinosa na sopstveni kapital u budućnosti.