Boško Obradović, osnivač i predsednik političke organizacije “Srpski pokret Dveri”, bio je jedan od jedanaest kandidata na nedavno održanim predsedničkim izborima. Samo dan nakon izbora, mladi su pokazali nezadovoljstvo zbog pobede Aleksandra Vučića i izašli na ulice. Protesti traju već više od dve nedelje, pa smo iskoristili priliku i o tome razgovarali sa gospodinom Obradovićom, koji je bio domaćin Uskršnjih litija u Gornjem Matejevcu, selu pored Niša. Profesor srpskog jezika, Boško Obradović je za Građanin govorio i o zahtevima studenata, koji protestuju širom Srbije, ali i o predizbornoj kampanji, opoziciji i samim izborima, koje je ocenio kao nepoštene.
Kakvo je vaše mišljenje o studentskim protestima koji se održavaju širom Srbije?
Ovi omladinski i studentski protesti su nešto najbolje što se nama, kao narodu desilo poslednjih godina. Probudila se jedna kvalitetna i dobra energija mladih ljudi, koji ne žele da se pomire sa lažju, foliranjem i sveukupnom torturom vladajuće stranke. Mladi su, iako to niko nije očekivao, pokazali veliku hrabrost i inicijativu, koja je spasila čast opozicije u Srbiji, spasila čast slobodomislećih ljudi. Ovi mladi ljudi su progovorili u ime čitavog naroda, koji se ne slaže sa ovakvim životom u Srbiji. I nije to stvar samo vlasti i ove vlasti, to je stvar jednog kontinuiranog poniženja kojim smo mi kao građani Srbije izloženi, gde nas pljačkaju strane banke, gde nas pljačkaju domaći tajkuni, gde nas pljačkaju stranački paraziti, koji uzimaju pare po javnim preduzećima i ustanovama, gde nas pljačka politička mafija koju ne možemo da promenimo evo već decenijama unazad, gde nas lažu na medjima, gde prikazuju lažne statistike o povećanju broja zaposlenih. Jednostavno sve što izgovore je laž i mladi su ustali protiv te laži, to je jedan ogroman događaj, ne samo politički događaj, to je društveni događaj prve vrste. Mladi su nam dali nadu da zapravo može nešto da se promeni, jer je ta nada bila gotovo zamrla.
Da li ste mogli da pretpostavite da će se ovako nešto desiti, da će se mladi pobuniti i ustati, kako kažu, protiv diktature?
Zaista niko nije očekivao ovo. Mislili su svi da su se mladi ljudi jednostavno pomirili sa situacijom, da gledaju samo kako će da odu iz zemlje. Da su pasivni, da su na internetu, da ništa drugo ne rade. I odjednom hiljade i desetine hiljade njih na ulicama i to u kontinuitetu iz dana u dan. To je zaista jedna izuzetna stvar i ja sam naravno, već prvog dana podržao sve omladinske i studentske proteste u Srbiji i podržao kasnije njihove zahteve.
Šta mislite o zahtevima studenata?
Mislim da su svoju ozbiljnost posebno pokazali kada su istakli svoje zahteve, tada se videlo koliko duboko oni shvataju šta je ovde problem. Znači, jedna Republička izborna komisija koja falsifikuje rezultate, jedan REM koji ćuti o medijskoj neravnopravnosti, RTS i RTV koji kao javni medijski servisi ne organizuju nikakva sučeljavanja i debate, niti bilo kakav ravnopravan tretman svih izbornih učesnika. Ukazali su kasnije i na neke krupne probleme u obrazovanju i zdravstvu, usprotivili se protiv jefitne radne snage, rekli su da će ostati ovde da se bore i da ne žele da odu iz ove zemlje. To su velike stvari, gde je omladina pokazala da je i te kako ozbiljna i to je velika nada za sve nas.
S obzirom na to da je cela predizborna kampanja bila neravnopravna, da li su ovi protesti nakon izbora ipak „zakasnela reakcija“?
Očito je da za sve postoji neka punoća vremena, koja mora da se ispuni da bi se nešto dogodilo. Ja sam, primera radi, govorio o svemu ovome i pre izbora. Pokušavao sam na nivou opozicije da dođe do neke saradnje i da se zajedničkim snagama suprotstavimo ovoj vlasti. Da se izborimo na vreme za ravnopravan medijski tretman, za fer i poštene izbore. Nije bilo sluha, nekako su svi mislili da će samostalno nešto moći da urade. Ja sam tvrdio i tada i sada ponavljam da niko od nas samostalno ne može da se izbori protiv ovog zla. Samo zajedničkim snagama možemo nešto da uradimo i nikad nije kasno. Ni sada nije kasno, nadam se da smo svi nešto naučili iz ovog izbornog ciklusa i shvatili da više u Srbiji ne smemo da dozvolimo ni jedne izbore, ako se ne promene izborni uslovi. Dakle, moramo se najpre izboriti za fer i poštene izbore, pa tek onda izlaziti na bilo koje sledeće izbore.
Da li je opozicija izvukla neku pouku iz ovih izbora?
Nije bilo lako doći do zajedničkog predsedničkog kandidata i do dogovora unutar opozicije, jer postoje različite politike među nama. Ali, ja sam sada pozvao sve njih da izvučemo pouku iz ovih izbora. Pozvao sam ih, primera radi da svi zajedno izađemo kao opozicioni predsednički kandidati i ne priznamo rezultate ovih izbora, da ne priznamo Vučića kao predsednika, da podržimo studentske zahteve, da kažemo da više nikada nećemo dozvoliti bilo kakve izbore, koji će biti ovako nepošteni. I to bi sada bio, siguran sam veliki iskorak, koji bi građani u Srbiji podržali i videli da smo mi izvukli pouke iz ovog izbornog ciklusa. Nastaviću na tome da insistiram koliko god mi dozvoljava moj autoritet i moje mogućnosti.
Tekst i foto: Dijana Vasić