U susret intervjuu sa trenerom Milanom Rastavcem, pitali smo neke od njegovih najbližih saradnika da ga opišu jednom rečju. Igrači i stručni štab o mladom stručnjaku govorili su u superlativu, neki od epiteta koje su izrekli bili su: drugačiji, brižan, posvećen, stručan, studiozan, dobar čovek, vođa, majstor svog zanata, sve to i još mnogo toga je Milan Rastavac. Trener koji se u pobedi ne ponese a u porazu nikada nije ponizio, to je ukratko trener Radničkog iz Niša. Najbolji utisak na njega ostavio je Andrija Živković, a kada bi mogao, u dresu Radničkog, rado bi video Huga Vijeiru.
Milan Rastavac rođen je 1. novembra 1973. godine u Vršcu. Petnaestogodišnju trenersku karijeru započeo je 2000. godine u Al Nasriju iz Bengazija. Trener Radničkog otkrio nam je ko je on van terena.
Ljubitelj sam knjige, uvučen sam u žanr naučne fantastike zbog toga što poznajem mladog niškog pisca Miloša Petkovića. Zanimam se i za muziku i knjigu, manje za film jer imam manje vremena. Zaljubljenik sam u svoj posao, tako da dosta slobodnog vremena koje imam provodim u prikupljanju informacija i saznavanju novina u svom poslu. Prevashodno se trudim da uživam u svom radu. U knjigama pronađem određene inspiraciju za određene principe, što životne, što sportske. Omiljeni pisci se smenjuju u različitim fazama života, što je čovek stariji shvati da su završene istine najprostije i najvažnije. U ovom periodu života izdvojio bih Ivu Andrića.
Do svog prvog samostalnog rada u Nišu radio je u omladinskim selekcijama Novog Sada i reprezentacije Srbije. Rastavac je radio i u ženskoj reprezentaciji do 19 godina. Potom je usledila odiseja u Sloveniju, gde je bio pomoćnik Miloradu Kosanoviću, a nakon toga na istoj poziciji našao se i u Vojvodini. U Radnički je došao kada je ekipa bila u nezadivnoj situaciji, kada je opstanak bio doveden u pitanje, uspeo je da preporodi Radnički.
S obzirom da nisam novu u poslu, svaku stepenicu u karijeri pažljivo sam isplanirao i dočekao spreman. Nisam se uplašio odluke da dođem u Niš, bio sam ubeđen da sam spreman na taj korak. Veliki klubovi mogu da imaju teške i velike trenutke, a u malim nije to moguće. Koliko god u tom momentu situacija loša u Radničkom, postojao je potencijal da se vine dosta visoko. Zbog toga sam došao u Niš.
Rastavac je u Niš stigao pre godinu dana i u tom periodu upisao je četrnaest pobeda, isto toliko remija i osam poraza.
Koliko god mi imali problema danas, oni su sigurno manji nego u januaru prošle godine. Početna tačka na ovim pripremama nam je na višem nivou nego prošle sezone. Za postizanje maksimalnih rezultata potrebno je da još porastemo.
Veliki uticaj razvoju njegove karijere dao je veliki Milorad Kosanović. Sa nekadašnjim trenerom Crvene zvezde Rastavac je sarađivao u Sloveniji.
Miša Kosanović je uticao na mene u najširem spektru. U njemu sam imao odličnog životnog i fudbalskog sagovornika. Naučio sam dosta o samoj igri kako rezonovanje i funkcionisanje unutar fudbala. Pored toga dosta sam usvojio od njega i u tehničko taktičkim detaljima i kompleksnosti fudbalske igre.
U svojoj dugoj karijeri sarađivao je sa mnogim fudbalerima, poseban utisak na njega ostavio je biser iz Niša, mladi i talentovani fudbaler Partizana Andrija Živković.
Radio sam i u reprezentativnim selekcijama u kojima sam proveo osam godina. Ispratio sam osam generacija najtalentovanijih dečaka u Srbiji. Od svih njih na mene je najveći utisak ostavio Andrija Živković.
Radnički najavljuje očuvanje igračkog kadra i minimalne izmene diktrane uslovima tržišta.
To je pitanje momenta u kome se srpski fudbal nalazi. Svi klubovi u Srbiji spremni su da prodaju svoje igrače za određenu cenu. Tako i mi, hoće li ponuda biti, ja to ne znam. U zavisnosti od toga koliko njih ode, mi ćemo imati prostora za pojačanja. Sve ostale varijante su moguće u slučaju da naletimo na nekog povratnika, nekoga ko nije igrao određeni period ili igrača nezadovoljnog statusom unutar svog kluba. Za nas prelazni rok tek treba da počne.
Srazmerno rezultatima koje Radnički beleži u proteklom periodu porasli su i apetiti navijača. Potajno, a sve češće i na sav glas, Nišlije se nadaju izlasku na Evro scenu.
Mislim da postavljanje ovako visokih amibicija ne može da bude plan od pola godine ili godine. Može da se desi da klub ostvari takvu ambiciju u kratkom periodu, međutim, mislim da je pravo postavljanje cilja tako da se klub, igrački kadar i svi drugi segmenti unutar kluba popravljaju iz godine u godinu. Može da se dogodi da jedne godine pogodite prečku i ne plasirate se u Evropu, ali sledeće ćete sigurno imati priliku da to ponovite. Ukoliko se ipak desi da tri puta pogodite prečku i ne zabijete gol to je znak da treba da se raziđemo jer nismo ostvarili cilj.
Srpski fudbal svodi se na borbu Crvene zvezde i Partizana, uz povremeno mešanje Vojvodine u borbu za titulu. Trener niškog tima smatra da uz kontinuitet kroz nekoliko godina i Radnički može da se umeša u borbu sa najjačima.
Radnički će kao i svi mi, sam odlučivati o svom bitisanju. Ukoliko budemo uspeli u nameri da klub funkcioniše na zdravim osnovama duži period, da se svakodnevno popravlja u svakom segmentu, neće biti problema. Ukoliko ne ostvarimo željeni kontinuitet, imaćemo problem. Onda će klub morati vrlo brzo da krene od nule.
Za vojvođanina na privremenom radu u Nišu vlada veliko interesovanje, njegovi rezultati ne prolaze nezapaženo, tako je početkom godine bio na kraćem spisku kandidata za klupu reprezentacije Srbije do 21. Nedugo zatim stručni štab Radovana Ćurčića odredio ga je za skauta meča Albanije i Portugala, a potom je usledio i angažman u reprezentaciji Srbije do 23 godine. Rastavac otkriva kakvi su mu planovi za dalji razvoj karijere.
Moj cilj je da se bavim i živim od trenerskog posla. Želim da se ostvarim na što višem nivou. Siguran sam da ću se baviti ovim pozivom do kraja života, Dugo sam u trenerskom poslu, baivo sam se njime na različitim nivoima i uživao sam u svakom od njih, kao što uživam i sada.
Glavni preduslov za uspeh u Radničkom je već ostvaren, to je atmosfera unutar svlačionice.
Siguran sam da bez prijateljske atmosfere i porodične atmosfere ne možete stvoriti uspeh. To naravno nije dovoljno, ali je preduslov bez koga se ne može. To je segment kojim se bavimo, pokušavamo da budemo principijelni, postojanje harmonije je temelj kojim se dolazi do uspeha. Radnički je izgradnju svoje kuće počeo od temelja i sa uspehom nastavljamo dalje.
Jedina stvar koju nikako ne bi trpeo u svom timu je nedostatak poštovanja, kako njemu, tako i drugim saigračima. A ukoliko bi mogao da u Niš dovede bilo kog fudbalera iz srpskog šampionata, posle kratkog razmišljanja odlučio se za Huga Vijeiru, napadača Crvene zvezde. Hoće li se Radničkom ta želja ostvariti u narednim sezonama, vreme će pokazati.
Aleksandar Ilić