G: Od kada ste osetili potrebu da komponujete namirnice i pravite ukusne zalogaje?
Na ovo pitanje nije baš jednostavno odgovoriti. Odrastao sam u ugostiteljskoj porodici i još kao mali imao sam naviku da teram majku da pravi hranu po mom ukusu. To verovatno rade sva (razmažena) deca ali čini mi se da sam ja imao konkretne zamerke i predloge za „unapređenje“ tako da su to verovatno prvi pokušaji komponovanja.
G: Koje je bilo vaše prvo jelo-i neko jednostavno i neko komplikovano?
Toga se zaista više ne sećam. Sećam se samo da sam bio jako ponosam kada sam već negde u osnovnoj školi napravio višebojni puding od nekoliko različitih ukusa.
G: Nabrojite pet svetskih začina koja daju najbolju aromu jelima.
Beli luk, cimet, biber, bosiljak, muskatni oraščić. Ovih pet bih poneo sa sobom na pusto ostrvo, i ne bi mi bilo dosadno. Pod uslovom da na pustom ostrvu ima i nešto da se skuva 🙂
G: Možete dati neki savet mladim domaćicama?
Budite uporne i spremajte hranu samo za gladne. Kuvanje za site nikad nije zabavno.
G: Šta najviše volite da kuvate?
U poslednje vreme volim da pravim slatkiše i testa. Verovatno zato što sam od njih dugo zazirao.
G: Koliko zemalja ste obišli i koja vas najviše vascinira po pitanju kulinatrstva?
Uspeo sam da izbrojim 71 zemlju. Što se raznovrsnosti tiče prijatno me iznenadilo prošlogodišnje putovanje u Izrael. Izrael je mala zemlja ali sa useljenicima iz celog sveta i svako je tu ponešto doneo iz rodnog kraja i stvorila se sjajna mešavina stilova i kuhinja. Volim kada su nacionalne kuhinje „žive“ i dinamične.
G: Šta je za vas kulinarstvo?
Zanat kao i svaki drugi. Jedino što je za većinu ljudi (žena) to svakodnevna i ne baš zabavna obaveza. Kada je hobi može da bude izvor beskrajne zabave i neprekidnog učenja. Za mene je posao i zabava u isto vreme. Ja u tom pogledu veoma srećan čovek.
G: Koja po vama zemlja ima najraznovrsniju kuhinju i zašto?
To je teško reći… Postoje kulinarske velesile poput Francuske, Italije i Kine i nije lako dokučiti ko je tu raznovrsniji jer se radi o potpuno različitim tradicijama a ukusa i recepata koliko vam duša poželi.
G: Šta bi trebalo uraditi da srpska kuhinje postane raznovrsnija i uopšte kakav je vaš stav prema srpskoj kuhinji?
Srbi su prilično konzervativan narod pa nam je i takav odnos prema hrani. Kada bi se malo više putovalo i kada bi ljudi imali više prilike da probaju neke egzotične ukuse verovatno bi se i stvari razvijale u drugom pravcu. A srpska kuhinja? Večita misterija. U svakom slučaju ovde se još uvek dobro jede ma kakvo da je poreklo jela koja zovemo svojima.
G: Da li vi kuvate u porodici i šta deca najviše vole da im spremite?
Kuvamo i žena i ja. A što se naslednika tiče on ima tek 5 meseci i pre neki dan je probao svoju prvu papicu od pirinča i jabuke. Nije imao zamerke 🙂
G: Šta za vas znače brčići koje nosite i da li ih je teško stalno održavati?
Brčići su mi pali na pamet jedno jutro i eto ih već 10god na mom licu. Nije ih baš lako održavati i desi mi se da ponekad pretram sa brijanjem i strada leva ili desna strana a onda su neophodna usklađivanja.
G: Nabrojite pet najukusnijih jela po vama.
Nemam tu listu, i ne verujem u tu vrstu rangiranja. Sve je to stvar ukusa a ukusi se menjaju.