Član i osnivač grupe „Divlje jagode“, Sead Zele Lipovača, legenda nekadašnje ex-yu rok scene, gostovao je u Nišu povodom humanitarne akcije „Uklonimo barijere“. Nišku publiku nije izneverio, a za „Građanin“ govorio je o rok muzici u današnje vreme, svojoj karijeri, svojim gitarama…
Kako se osećate što ste deo akcije „Uklonimo barijere“?
Prilično puno godina sviram i uvek sam se bez ikakvih problema odazvao ovakvim i sličnim akcijama, bio sam učesnik mnogih humanitarnih koncerata. Meni je samo važna stvar da li ja mogu nešto da pomognem, ako ja mogu da pomognem biću tamo gde će se to desiti. Nije bilo razmišljanja, ni pitanja da li ću ja doći. Tu sam, kao i mnogi drugi i nadam se da će moje prisustvo biti od nekakve pomoći.
Kako vidite mesto rok muzike danas na Balkanu?
Rok nikad nije bio, i u prošlosti, priznata umetnost, a danas praktično na ovim prostorima i ne postoji. Ono što je svetla tačka u svemu tome, postoji jako puno mladih bendova, koji sviraju tu vrstu muzike, koji su dobri, talenotvani, imaju volje i želje, ali su na stotine takvih bendova, nažalost još uvek osuđeni na neke garaže. Jednostavno je došlo neko loše vreme, tako da po mom mišljenju rok muzika na Balkanu praktično ne opstaje.
Koji je najlepši trenutak u karijeri koji ćete pamtiti?
Nema toga, sve vreme sam nagrađen jer sam ceo život na odmoru. Radim ono šta hoću, radim koliko hoću, sviram šta hoću, ustajem kad hoću, sam sam sebi šef i iskreno ja sam „lucky guy“.
Znamo da imate mnogo gitara, da li se taj broj povećao ili smanjio?
Ne smanjuje se, ali ja nisam kolekcionar, ja samo imam onako nekih finih gitarica i svaka moja gitara je prilično jedinstvena jer puno biram, puno sam osetljiv kad treba da kupim novu gitaru, jednostavno treba mi dosta vremena da se odlučim za tu neku novu gitaru. Imam jednu finu zbirku gitara, neke su retke, ali manje više sve imaju što možda druge gitare nemaju. Teško je to objasniti, možda će me svirači ili gitaristi razumeti o čemu govorim. To je priroda stvari, ja sam svirač na gitari i onda bi trebalo da imam priličan broj gitara.
Kakvi su vam planovi za budući rad?
Kod mene je uvek isto. Moje prirodno stanje je kad imam gitaru u ruci. Moje je da sviram, da zabavljam publiku i da ti ljudi vole moje pesme i ja to radim sve vreme, a to ću i u budućnosti raditi. Nema nekih velikih planova. Neću ići ni levo ni desno, od mene se očekuje da sviram to što sviram i ja sam prilično dosledan, sad koliko je to dobro u ovo vreme, na ovom prostoru biti dosledan i biti perfekcionista to je druga stvar.
M.Đorđević