Objavljeno: петак, 16. септембар 2016.

Intervju Zoran Lutovac: Ako je DS stožer opozicije, onda saradnje sa SNS nema

Članovi Demokratske stranke 24. septembra biraće predsednika između Bojana Pajtića, Dragana Šutanovca, Zorana Lutovca i Srboljuba Antića. Kandidat za predsednika, dr Zoran Lutovac dugogodišnji član političkog saveta stranke pokušaće da je reformiše i „provetri ustajali vazduh“. On kako sam kaže za „Gradjanin.rs, DS bi trebala da postane stranka okupljanja opozicije, a to bi trebalo da usledi posle kadrovskih i organizacionih promena.

zoran-lutovac1

Lutovac: Kadrovske i organizacione promene koje nameravam da učinim priznanje je da je stranka grešila i najozbiljnija vrsta izvinjenja koju može jedna politička stranka da uputi građanima. – foto: facebook

1. Pošto se izbori u DS bliže, možete li kao kandidat da odgovorite, šta vas izdvaja od ostalih kandidata što bi Demokratsku stranku ubuduće razvijalo?

Odvaja me to što drukčije vidim svoju ulogu u reformi stranke. Ja sam za jaku, sistemsku stranku, a ne za lidersku stranku koja će zavisiti od rejtinga i volje pojedinca i uskog kruga ljudi oko njega.Verujem u snagu pojedinca i u moć ličnog angažmana, ali dobro organizovana stranka je organizam koji snagu pojedinca multiplikuje i pretvara u političku snagu. Moja prednost je i to što ne pripadam grupi funkcionera kojima su naši birači i simpatizeri zasićeni. Mogu da okupim mnogo kompetentnih ljudi koji će da vrate poverenje u Demokratsku stranku i obezbede joj veću podršku, podršku koja će omogućiti znatno veći uticaj na društveni boljitak.

2. Koji je vaš stav o saradnji sa Srpskom naprednom strankom na nacionalnom i lokalnom nivou?

Ukoliko želimo da budemo stožerna stranka opozicije jasno je da ne možemo ići u koalicije sa SNS-om. S druge strane, demokratski je princip da se lokalu daje autonomija prilikom stvaranja koalicija, jer oni najbolje znaju šta je dobro u njihovoj sredini. SNS je u ovom trenutku simbol i akter narušavanja svih demokratskih principa i pravila, zato je saradnja sa njima više od puke lokalne politike.

3. Šta zamerate gospodi Šutanovcu, Pajtiću i Antiću?

Prvo moram da kažem da su sva trojica hrabri ljudi, jer kandidovati se 2016. godine za predsednika najprogonjenije stranke u Srbiji jeste hrabro. Međutim, da mislim da DS ima šansu i sa jednim od njih na čelu, ne bih se uopšte kandidovao za predsednika. Što se tiče gospodina Pajtića, nije problem šta mu ja zameram, već šta mu zameraju birači. Demokratska stranka je na poslednjim izborima, u koaliciji sa još tri stranke dobila manje glasova nego pokret “Dosta je bilo”, koji je na izborima nastupio samostalno. Kada DS poziva na proteste zbog kriminala u Savamali, pojavi se oko 200 ljudi. Kada to isto uradi grupa nekih potpuno nepoznatih mladih ljudi čistog obraza pojavi se 20.000 ljudi. Naši članovi u većem broju idu na protest inicijative „Ne davimo Beograd“ nego na naše proteste. To je jasna poruka da sa sadašnjim rukovodstvom stranka nema nikakvu budućnost. Sa Draganom Šutanovcem stvar stoji slično, jer je i on čovek koji je godinama učestvovao u vlasti i koji je već godinama na pozicijama u samom vrhu stranke. Pri tome sa njim imam i suštinsko neslaganje oko vizije budućnosti stranke. Ne mislim da DS treba ni da pokušava da bude liderska stranka i da ljudima nudi nekoga ko je „bolji Vučić od Vučića“. DS mora biti ozbiljna stranka, jedan jak tim, a ne organizacija koja zavisi od jednog vođe i kojoj preti potpuni kolaps kada on ode. Sa gospodinom Antićem delim mišljenje oko velikog broja stvari, ali između nas postoji i jedna ogormna razlika – ideološka. Gospodin Antić je liberal u socijaldemokratskoj stranci. Mislim da neko ko se ideološki razlikuje od ogromne većine članova stranke ne bi trebalo da bude njen predsednik, ma koliko poštovao neke njegove stavove.

4. Koje bi eventualne promene u DS realizovali ukoliko bi došli na čelo stranke?

Demokratskoj stranci je potrebna, pre svega kadrovska a zatim i organizaciona rekonstrukcija. Birači i šira javnost od nas očekuje nova lica. Nemam nameru nikoga da izbacujem iz stranke ali oni koji su već duga na javnoj sceni i koji su izgubili poverenje građana moraju da se povuku korak unazad. Moramo napraviti jasne kriterijume za napredovanje u stranci, a ne da na odgovorna mesta dolaze predsednikovi kumovi i drugari sa basketa. Dok smo opozicija moramo razmišljati o tome kako da sprečimo da nam se jednog dana ponovo priključuju oni ljudi koji se ne učlanjuju u stranku, već u vlast. Potrebno je ponovo aktivirati stranačke odbore, pokrenuti unutarstanačke debate, udahnuti život jednoj organizaciji koja je potpuno izgubila inicijativu i postala troma.

Potrebna nam je DS koja neće zavisiti od jednog čoveka, od njegovog rejtinga i ljudi van stranke. Jaka socijaldemokratska stranka na bezbednoj udaljenosti od cenzusa sa podrškom koja raste. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između demokratičnosti i discipline i graditi solidarnost kao temeljnu političku vrednost. Resorni odbori i edukativni centar bi trebalo da budu stubovi kadrovske obnove stranke. Izvršni odbor motor organizacione rekonstrukcije, potpredsednici predsedništvo da predstavljaju stranku, ali i da imaju konkretna zaduženja. Takođe, neophodno je zaustaviti pojavu gomilanja funkcija.

Dakle, važno je da se napravimo efikasnu organizaciju koja će uveriti građane da smo se promenili na bolje kako bismo povratili poverenje neophodno za promene u društvu.

5. Demokratska stranka je jedna od stranaka koja je „unakazila“ demokratsko javno mnjenje u Nišu. To su pokazali poslednji izbori gde je DS jedva prešla cenzus sa još tri partije. Od nekada najjače stranke svela se na niske grane zbog čega su Nišlije ljute. Da li planirate kao prvi čovek DS da se izvinite Nišlijama koji su izneli DS na vlast (u ovom delu Srbije), a zbog čega se sada mnogi kaju?

Kadrovske i organizacione promene koje nameravam da učinim priznanje je da je stranka grešila i najozbiljnija vrsta izvinjenja koju može jedna politička stranka da uputi građanima.

6. Koji je vaš stav prema NATO i evrointegraciji Srbije.

U svakom od ovih velikih pitanja potrebno je doneti odluku u skladu sa nacionalnim interesima Srbije. Što se evrointegraicja tiče tu je stav jasan. DS je stranka koja je Srbiju dovela na evrposki put. Deklerativno se čak i naši najveći protivnici zalažu za ulazak u EU. Ono gde se mi i oni razlikujemo je odnos prema suštini, onome što predstavlja vrednosti EU. Većina građana je za to da Srbija postane članica EU, dok je podrška građana za ulazak u NATO minimalna, a to je preduslov i Alijanse i svake ozbiljne unutrašnje politike da bi se o integraciji ozbiljnije razmišljalo. Naša saradnja sa NATO može se ostvarivati i bez ulaska u tu organizaciju, kroz sporazume, kao što to rade članice EU koje nisu ušle u NATO poput Austrije, Švedske, Finske, Irske ili Malte.

7. Kako vidite Srbiju za 10 godina?

Svako ko voli svoju zemlju prirodno se nada da će joj u budućnosti biti bolje. Međutim, da li će nam biti bolje ili ne, to prvenstveno zavisi od nas samih, od izbora koje budemo sami donosili. Demokratija ne označava puku volju većine kako se često pogrešno govori. Većina se može slagati sa odlukom faraona ili despota, ali nećemo reći da je taj sistem demokratski. Demokratija znači participaciju, učestvovanje u procesu donošenja odluka. Zato je autokratija laka a demokratija teška. Ako učestvujete u donošenju odluka onda snosite i odgovornost za njihove posledice. Lakše je prepustiti odluke jednom vođi, i onda samo njega menjati svako malo i nadati se da će onaj sledeći biti baš onaj pravi, onaj koji će nam sam doneti bolje sutra. Samo što to bolje sutra nikad ne dođe. A mi sedimo i čekamo vođu i brojimo nepravde koje nam je naneo surovi svet. Zato se nadam da će Srbija za 10 godina shvatiti da laka rešenja ne daju rezultate. Nadam se da će Srbija smoći snage da zaista prigrli demokratiju, u onom pravom smislu – da građani prestanu da se ponašaju kao objekti politike i da konačno postanu subjekti. Ne znam da li će uspeti, ali znam da će Demokratska stranka biti tu da joj pomogne.

M.Smiljković

Vaš komentar: