Objavljeno: četvrtak, 25. decembar 2014.

„JAZZ“-om protiv jazova

Građanin  Branislav Dejanović, kordinator projekta  „Jazz – Multikulturalni izraz“ koji su realizovali Nišville fondacija sa partnerima, muzičkim školama Niš i „Stanislav Binički“ iz Leskovca, piše  o značaju ovog projekta koji je jesenas realizovan u 6 gradova juga Srbije , a kao logičan  nastavak Nišville radionica na kojima je poslednjih 7 godina, u vreme održavanja  festivala učestvovalo preko 500 mladih muzičara iz cele Srbije, ali i zemalja regiona.

gradjanin.rs


[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]radjanin: Branislav Dejanović, niški novinar

Branislav-DejanovicProjekat „Jazz – multikulturalni izraz“ koji je tokom ove godine okupio preko 60 mladih muzičara iz Niša, Leskovca, Vladičinog Hana, Bosilegrada, Vranja i Bujanovca, svakako ne bi bio moguć u ovakvom obimu bez presudne finansijske pomoći Delagacije Evropske Unije u Srbiji, a „Jazz – Multikulturalni izraz“ su podržali i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije, Ministarstvo omladine i sporta, RCD Bujanovac, PGF i Open Society Foundation. Mnoštvo talentovanih (i zavidan broj ekstra talentovanih) mladih muzičara sa kojima smo imali privilegiju da radimo tokom proteklih meseci, ali i to kako su svi ti mladi različitih nacionalnosti i godišta zajedno funkcionisali – najbolja su potvrda – da je sve ovo itekako imalo smisla… i da se priča nikako ne sme na ovome i završiti.

Osnovna ideja projekta „Jazz – multikulturalni izraz“ bila je da u šest gradova juga Srbije okupi mlade muzičare srpske, romske, bugarske i albanske nacionalnosti,koji će, uz pomoć trening koordinatora i lokalnih koordinatora pripremiti sopstvene programe i uvežbati kompozicije koje će zajedno izvesti na koncertima u svim gradovima uključenim u projekat. Prvi programski korak bili su samostalni nastupi grupa koje su svaka u svom gradu izvele kraće programe u sklopu obeležavanja Svetskog dana džeza – 30 aprila. Osim u Nišu i Leskovcu, gde su te programe samostalno izneli učenici džez odseka i džez sekcije muzičkih škola, programi u ostalim gradovima su bili pojačani niškim bendovima (Krembou, Ventili, Kaffe Bal i Jam Station) od kojih je većina – direktan rezultat Nišville radionica. Pune sale u kojima su ovi koncerti održani – potvrdile su da u ovim sredinama itekako postoji potreba za ovakvim programima.

845166b694jazz-multikulturalni-izraz-koncerti-mladih-muzicara-u-pet-gradova-juga-srbije-2

Ono u šta smo bili sigurni i što je i bilo argument da Nišville fondacija kao partnere uzme muzičke škole iz Niša i Leskovca – je da u ova dva grada neće biti problem pronaći mlade koji se bave džezom – jer Muzička škola „Stanislav Binički“ u Lekovcu jedina južno od Beograda ima i džez odsek, dok u Muzičkoj školi Niš već izvesno vreme postoji neformalna džez seckija. Ujedno, upravo zahvaljujući Nišville workshopu, u Nišu je prethodnih godina stvorena velika baza mladih muzičara koji se sve aktivnije bave džezom. Shodno tome, kao najlogičnija rešenja za trening koordinatore su se nametnula dvojica profesora i istovremeno muzičara sa dugogodišnjim iskustvom u džezu: saksofonsita Predrag Ristić – inače i šef džez odseka leskovačke škole i kontrabasista Vladan Karadžov – vođa džez sekcije niške škole. Međutim, iz različitih muzičkih krugova smo upozoravani da ćemo južno od Leskovca veoma teško pronaći mlade muzičare (ali i lokalne koordinatore) koji čak nužno ne moraju da imaju neko iskustvo u džezu, već i da samo imaju volju da se ogledaju u tom muzičkom stilu. Na sreću, ipak se ispostavilo da su džez i muzički pravci koji se na njega oslanjaju, zahvaljujući novim vidovima komunikacije našli svoja uporišta i u sredinama u kojima se to, po „logici“ stereotipa i predrasuda – ne bi baš očekivalo! Već prvi sastanci sa potencijalnim lokalnim koordinatorima i predstavljanja ovog Projekta predstavnicima lokalnih samouprava, prosvetnih institucija i medija – pokazali su da „Jazz – Multikulturalni izraz“ nije utopija koja lepo deluje samo kao napisani projekat – već nešto što se realno može ne samo realizovati već u hodu i nadghraditi, i što može itreba da bude prvi korak ne samo kada je reč o umetničkom i pegagoškom aspektu, već i u smislu integracija na često „vrućem“ multinacionalnom jugu Srbije. Konkretno, iako je prvobitna projektna ideja bila da u Bujanovcu pronađemo petoro mladih srednjoškolaca albanske nacionalnosti, na tribinu tokom koje smo u tom gradu predstavljali projekat, došli su i predstavnici Osnovne škole „Branko Radičević“ koju pohađaju Srbi i Romi – i rekli nam da imaju puno talentovane dece… i to se videlo već na pomenutom koncertu obeležavanja Svetskog dana džeza. Kao nosioci projekta posebno smo ponosni što su učesnici iz Bujanovca albanske, romske i srpske nacionalnosti tokom svih aktivnosti bili prava i jedinstvena ekipa, uz odličnu međusobnu saradnju lokalnog koordinatora – mladog profesora muzike Muse Gjumshitija i njemu pridruženog Vitomira Janjića – iskusnog nastavnika muzike koji je imao pomoć pre svega od strane pedagogice svoje škole „Branko Radičević“ –Natalije Stanković. Takođe, posebno se mora istaći veliki entuzijazam direktorke Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Vranja, profesorke Dragane Mladenović – Ristić, koja se pored svakodnevnih školskih obaveza, izuzetno angažovala na projektu i kao lokalni koordinator i bila ogromna pomoć pri organizaciji svih programskih aktivnosti. Svu potrebnu pomoć imali smo i kada je reč o lokalnim koordinatorima iz Bosilegrada (Dragan Metodijev) i Vladičinog Hana (Dragan Antić) ali i direktorkom Muzičke škole „Stanislav Binički“ iz Leskovca – Biljanom Miljković i direktorom Muzičke škole Niš Borivojem Mladenovićem.

Prva okupljanja svih učesnika, dvodnevne probe u Vranju i Leskovcu (21. i 22. juna, i 25. i 26. juna) potvrdila su istinost izreke da „muzika ne poznaje granice“ – ni kada je reč o etničkim ni starosnim kategorijama. Okupljeni oko zajedničke ideje i interesovanja, mladi iz različitih etničkih sredina ali i godišta u rasponu od učenika osnovnih škola do studenata fakulteta, uz pomoć koordinatora su veoma brzo sklopili zajednički program od tri kompozicije („Watermelon man“ Herbija Henkoka, standard „When the Saints go marching in“ i kompoziciju Duška Gojkovića „Nisville Jubilation“ posvećenu Nišville festivalu), pa je bilo dovoljno vremena i da se „pročešljaju“ pojedinačni programi sastava po gradovima. Bez ikakvog posredovanja članova organizacionog tima, potencijalni problemi u komunikaciji, konkretno zbog slabijeg poznavanja srpskog jezika od strane albanskih učesnika – rešavani su tako što bi u jednom trenutku, jednostavno, svi prešli na engleski kojim, uzgred rečeno, mlade Albanke više nego solidno vladaju! Tokom ovih susreta svi učesnici su bili smešteni u domovima učenika, pa se zajedničko muziciranje nastavljalo i van termina za probe, odnosno, u sobama.

Velika premijera kompletnog programa bila je u vreme Nišville jazz festivala, a celovečernji koncert u trajanju od skoro dva sata održan je 15. avgusta na novopokrenutoj „Omladinskoj bini“. Svi učesnici su se u Nišu okupili dva dana pre toga i osim proba i pomenutog nastupa na „Youth stage –u“, do kraja festivala 17. avgusta imali su priliku da prisustvuju Nišville workshopu, pojedinačno ili združeno (po gradovima) se predstave na „Welcome“ i „Matine“ binama i da svi zajedno otprate kompletan program Nišvila. Iako u postavci projekta, kada je reč o umetničkom nivou – lestvica nije ni u kom slučaju bila postavljena „prenisko“, postignutim dometom bili smo oduševljeni i mi iz najuže organizacije, ali i predstavnici donatora i sponzora i – što je najbitnije – publika! Koliko je sve to bilo uspešno, potvrđuju i snimci nastupa, ali i koncerti koji su posle toga održani u ostalim gradovima.

Tokom oktobra usledili su celovečernji koncerti u Bosilegradu (9. oktobar, Centar kulture) , Bujanovcu (16. oktobar, Dom kulture „Vuk Karadžić“) , Vranju (17. oktobar, Sala Ekonomske škole) , Vladičinom Hanu (23. oktobar, Centar kulture) i Leskovcu (25. oktobar, Narodno pozorište). Iako je početna ideja bila da se isti program izvede u svim gradovima, mladim muzičarima je očigledno predstavljalo izazov da se u pojedinačnim programima, u vremenskom okviru od 15 – 20 minuta po gradu, predstave različitim kompozicijama, pa je praktično svaki koncert bio svojevrsna premijera. S obzirom na to da su zbog neodložnih školskih ili drugih obaveza pojedinih učesnika, sastavi pojedinih gradova za neke nastupe bili nekompletni – problem nedostatka nekog instrumenta je na licu mesta rešavan uskakanjem instrumentaliste iz drugog grada – i to tako da je retko ko iz publike mogao da primeti da je reč o zameni. Čak i u slučajevima kada su svi bili kompletni, ni organizacioni tim uključujući i koordinatore, nikada nisu znali ko će se u kojoj numeri kao gost pojaviti u sastavu iz drugog grada – što je uostalom i suština džeza, ali i potvrda činjenice koliko su svi učesnici projekta postali složna i uigrana ekipa za čije funkcionisanje nije potreban nikakav patronat ili unapred razređen scenario. Uzgred, koncert u Bujanovcu je održan svega dva dana posle nemilih scena na utakmici fudbalskih reprezenatacija Srbije i Albanije u Beogradu, i tim povodom registrovanih incidenata na jugu Srbije. Međutim, koncert je prošao bez ikakvih problema. Štaviše, sala je bila dupke puna (publika sve tri nacionalnosti), a organizacioni tim projekta je u postavljanju bine imao svu pomoć radnika Doma kulture. Uostalom, ako se kaže da su kultura i sport najbolji reprezenti države, dva pomenuta događaja upravo apostrofiraju tu presudnu razliku između sporta i umetnosti!

Projektom „Jazz – Multukulturalni izraz“ predviđene su kvote učesnika iz gradova (Niš. Leskovac i Vladičin Han – po 10, a Bujanovac, Vranje i Bosilegrad – po 5), međutim ukupan broj učesnika – mladih muzičara koji su učestvovali bar u dva programska segmenta, prešao je cifru od 60, koliko se, recimo, okupilo i samo tokom petodnevnog boravka u Nišu u vreme Nišville festivala. Želja organizatora je bila da u zavisnosti od raspoloživog budžeta projekta za smeštaj i prevoz, i pored utvrđenih kvota – pruži priliku što većem broju mladih da se uključe u ovu priču, uz čvrsto jezgro onih koji skoro da nisu propustili ni jedno okupljanje. Bilo je i primera da su neki odlični mladi muzičari u prvom trenutku odbili da se priključe projektu, plašeći se kako će se uklopiti u celu priču jer nikada pre toga nisu svirali džez, već samo klasiku i/ili folk. Na sreću, u međuvremenu su se prodomislili na uporno nagovaranje od strane koordinatora – da bi se do kraja projekta ispostavilo da je reč o muzičarima koji itekako imaju šta reći u domenu džeza i improvizovane muzike!

Iako su etničke integracije možda i najveći rezultat ovog projekta, nikako ne treba zanemariti ni umetničke domete. Osim ukupno gledano visokog umetničkog nivoa, projekat „Jazz – Multikulturalni izraz“ se može pohvaliti da je „otkrio“ na desetineEKSTRA TALENTOVANIH MLADIH MUZIČARA, koji svoju budućnost vide u profesionalnom bavljenju muzikom. Uzgred, mladi saksofonista Danilo Mitić, maturant jazz odseka Muzičke škole u Leskovcu, negde na sredini realizacije projekta je kao prvorangirani upisao Džez odsek FMU u Beogradu, a njegovim stopama krenuće narednih godina, nadamo se, još mnogo učesnika ovog projekta. A do tada, Nišville fondacija i Nišville festival sa partnerima iz svih gradova, a u sklopu novopokrenute Mreže džez omladine (juga) Srbije, jednostavno moraju da i njima ali i onima koji tek dolaze, posvete svu moguću pažnju i pruže podršku, kako sve ovo ne bi ostalo samo kao lepo sećanje na druženje i zadovoljstvo zajedničkog muziciranja.
Ovaj projekat je na svoj način pokazao da džez može da premosti mnoge jazove (generacijske, lokalne, umetničke, nacionalne), a ako novim projektima damo još veći prostor i slobodu „multikulturalnog izraza“ – možemo da očekujemo još značajnije rezultate koji možda ne mogu da se izmere, ali mogu da se osete u umetničkoj energiji i kvalitetu življenja.


Nišville 2017