Televizor RR stoji kao raritet. Napravljen je daleke 1958. godine, sa dijagonalom ekrana 48 centimetara. Na tom televizoru se mogao uhvatiti samo UHF talas, što znači da se gledao samo jedan program, a kasnije su za drugi program bili potrebni stabilizatori.
Prvi niški televizor marke RR TV 810 nadživeo je svog proizvođača i još uvek radi.
Zato nisu bili malo iznenađeni oni, koji su se pre nekoliko godina zatekli u jednoj od kancelarija niške EI holding korporacije kada je portir Vlasta uspeo da na ovom prvom proizvedenom televizoru u Elektronskoj industriji, iz cuga pronađe sliku i ton prvog programa nacionalnog servisa.
Na nekoliko sekundi zaćutali su i tadašnja direktorka EI „Televizije“ Nada Tančić i inženjer elektronike Radoslav Savić. Osmeh se mešao sa nevericom dok su preko ekrana televizora, starog više od 50 godina, promicale scene kriminalističke serije u crno-beloj tehnici.
Teško da bi se neko od njih kladio da će Vlasta sa antenom, poznatom kao riblja kost, probuditi starog dobrog lampaša iz višedecenijske hibernacije.
Napravljen je daleke 1958. godine. Inženjer Savić je pričao da su taj aparat, ali i drugi proizvodi EI „Televizije“ uveseljavali mnoge domove kada su se deca i stariji okupljali u dvorištima imućnijih komšija da vide tadašnje čudo tehnike.
Onda su počela da naviru sećanja. Neko pomenu kako se u to vreme po mesnim zajednicama organizovalo kolektivno gledanje televizije.
Ulaz je koštao tadašnjih pet aluminijumskih banki, što je iznosilo pola dinara.
Uz kabezu i debelo naloženu bubnjaru, televiziju je gledala cela sala. Kada je igrala jugoslovenska fudbalska reprezentacija, u MZ Bubanj bilo je čudo od gužve!
POGLEDAJTE FOTOGALERIJU Sećanje na elektronskog giganta
Ratko Radivojević, u to vreme serviser televizora, napominje da šezdesetih godina nije bilo mnogo posla jer su aparati dobro radili:
– Stvarno su se televizori retko kvarili, a naš posao je bio na ceni. Eventualno nekad crkne neka lampa, mi odemo na teren, a tamo nas čeka ceo komšiluk! Ne mogu da zaboravim kada se tih dana emitovala Olimpijada.
Usred noći me budi čovek koga prvi put u životu vidim i unezvereno kaže: „Ne smem da se vratim kući bez vas ako mi do jutra ne bude popravljen televizor, žena i pobratimi neće me u kuću pustiti.“ Šta ću, kud ću, ustanem i pravac u Beogradmalu da zamenim lampu!
Ta vremena pamti i inženjer Savić, koji je predočio da je dnevnik sa voditeljem Mićom Orlovićem bio ritual starijih Nišlija i dodaje da je program trajao od 18 pa do 23 časa:
– Televizor RR u našoj fabrici stoji kao raritet. Niko nije verovao da radi. Ovaj prvi televizor čak ima mogućnost priključka daljinske kontrole, što se tada obavljalo običnim dugačkim kablom. Interesantan je što ima krug sa strane gde se menjaju programi, a tu je i zvučnik.
Na tom televizoru se mogao uhvatiti samo UHF talas, što znači da se gledao samo jedan program, a kasnije su za drugi program bili potrebni stabilizatori.
Ovaj prvi TV aparat nema šasiju na štampanoj ploči i zato nije čudo što radi. Ako su lampe zdrave, onda nema šta da se pokvari – objašnjavao je Savić.
Inače, dijagonala ekrana tog prvog televizora je 48 centimetara i samo ta marka aparata je bila te veličine.
Marko Smiljković