[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Miodrag Miljković
Taman sa toliko da promeni poslovicu. Nekada se govorilo pobedio ko Sloba na izborima. Od danas pa nadalje ništa više neće biti isto u političkoj sceni Srbije, čak ni slično. Nikad niko kao Aleksandar Vučić.
Pobednik bi trebalo da se zahvali svima onima kojima je 5. oktobar 2000. bio samo datum, svima koji su kohabitirali, svima koji su svojim udruženim naporima prokockali sve naše nade, iluzije o boljem životu i demokratiji. Pobednik je sa pravom penzionisao onoga koji je krenuo kao vanstrančki ekspert u Grupi 17 a završio ispod cenzusa kao predsednik URS-a. Sada se je setio da zna i nešto drugo da radi. U politiku je ušao slučajno, a izaći će namerno, nakon što je petnaest godina bio na vlasti i upravljao na ovaj ili onaj način našim životima. Dosta mu je. Umoran je. A mi smo (ga) siti. Presiti. Iako je sve više gladnih.
Gde su pogrešili Saša Radulović, Grupe gradjana i ostali?
Tako se ne pravi stranka i ne izlazi na izbore. Oprobani recept za pravljenje stranke je sledeći: učlaniš se u Demokratsku stranku, postaneš funkcioner iste, što na višem položaju u stranci ili državi to bolje, a zatim nakon izbora ili pre novih izbora zbog suštinskih neslaganja oko Kantovih kategoričkih imperativa osnuješ novu stranku. Ovaj recpet je toliko puta uspešno primenjen da je danas teško tačno i bez greške prebrojati stranke izašle iz DS-a. Ne bi me čudilo da se ovo pitanje pojavi na Slagalici ili nekom kvizu. Da i dalje ide kviz „Želite li da postanete milioner“ bilo bi pitanje za 5 miliona.
Istini za volju, kolicija koja je činila Vladu republike Srbije jeste zaista neosporni pobednik izbora. SNS je razbila, a SPS-PUPS-JS su ispred svih ostalih. Znači li to da je narod bio zadovoljan Vladom i da nam izbori nisu ni trebali. O, ne. Dojučerašnji PPV je morao da postane PV pobedom. Pobednik je i svom dojučerašnjem koalicionom partneru u Vladi pokazao da mu je mesto ispod, daleko ispod.
Šta su to znali u SNS-u ili u SPS-u što ostali nisu?
Da se sa poverenjem gradjana ne sme igrati. I Vučić i Dačić bi mogli da održe kurs za onu dvojicu demokrata koji su jedva prešli cenzus kako izgleda podizati stranku od jedva cenzus do 15% ili više. Oni su, iz priloženih rezultata izbora se to najbolje vidi, svoju lekciju naučili. Hoće li ovi ostali, ostaje da se vidi. Ako bude moglo da se vidi. Prafraziraću naslov iz hrvatske štampe gde je preko cele strane i slike Aleksandra Vučića pisalo Vožd. E da, Vožd je stigao. I zna da ima najmanje četiri godine mirne vladavine. I to po pravu i zakonu. A koliko najviše može da vlada? Osam godina? Dvanaest ko Sloba? Nemojte mi reći da to zavisi od opozicije jer nema opozicije. Zavisi jedino i isključivo od njega samog. I od dana formiranja nove Vlade, ko li će biti premijer, ubi me neizvesnost, počinje najteža politička igranka Aleksandra Vučića, a to je kako se održati na vlasti. Ako se ovako nastavi nesumnjivu i iskrenu podršku imaće u nečemu što se u svetu zove opozicija, a ovde jedva cenzus.
Na kraju, kolika je pobeda Aleksandra Vučića? Citiraću prijatelja iz Crne Gore koji mi je videvši rezultate izbora rekao: ovaj je pobedio više od Mila u najboljim danima… (Milo Djukanović, večiti pobednik izbora u Crnoj Gori)