Published On: nedelja, 25. decembra 2016.

Koji kafić je prvi otvoren u Nišu?

Koji je prvi kafić u Nišu? Dileme i rasprave na ovu temu u pojedinim društvima u gradu mogu da traju u nedogled. Ako ogradimo vremenski granicu i izlaske koji samo liče na današnje, a računamo od vremena kada su otvoreni prvi kafići “Džoi”, “Mačak” ili najpopularniji “Tramvaj” iz tog vremena ranih osamdesetih prošlog veka danas su ostali samo “Imiđž” na raskrsnici Ulica Josifa Pančića i “Oskar” u Ulici Nikole Pašića. Jedan od popularnijih kafića tog vremna je bio “Džoker” na Panteleju pa i “Plavi 9”.

Dušanova ulica je nekada bila stecište najvećeg broja kafića, mada ni drugi delovi grada nisu “Kaskali” za ovom ulicom. U to doba ili nešto ranije pamte se “Bolero”(Svetozara Markovića), “Pan”(preko puta Učiteljskog doma), “Jeti”(Crveni pevac)… U Dušanovoj ulici, a na mestu Duzšanovog bazara su bili “Madera”, “Mure” i nezaobilazni “Tramvaj”( preko puta današnjeg “Imidža”. Nešto kasnije kultni kafići su postali “Mali fudbal”, “Karamela”, “17”, “Papagaj”, “Snoid”, a za izlaske su bili posebno popularni klub Pravnog fakulteta, “Bufalo”, “Brod”, legendarni “Time” i mnogi drugi. Neki od kafića smo sigurno zaoboravili jer ih je bilo puno.

Sve u svemu, svako vreme nosi svoje navike, a slobodno se može reći da se nekadašnji izlasci omladine značajno razlikuju od današnjih što je na kraju krajeva i normalno.

Moramo podeliti vreme na Bolero, Džoi i Tramvaj sa Malim fudbalom, karamelom, Papijem i drugim kafićima jer se to dogažalo u razmaku do 1980. Godine do 1997-8. Godine. Kasnije je sve otišlo dođavola. Sve to vreme nosi sa sobom zajedničku crtu, a to je da su mladi dugo izlazili bez bojazni za svoju bezbednost. Tek neke 1990 ili malo kasnije je krenulo nošenje noževa, bokseva i slično. Ali u običnim tučama kojih je bilo niko nije poginuo, kao što je to moguće danas – priča Dejan Milošević, jedan od Nišlija koji je tada skoro svakodnevno bio u gradu.

Goran Mitić Beli, niški gitarista kaže da je u svakom segmentu društva došlo do degradacije onoga što vredi.

Tako i načinu na koji se vreme na javnim mestima provodi ima previše razlika u odnosu na ono kako je nekada bilo, a to bi po meni bilo vreme koje je najpribližnije bilo normalnom. Danas ne postoji jasna razlika među konzumentima određenih javnih mesta. Niko ne izlazi na to određeno mesto zato sto ih interesuje sadržaj koji se dešava tamo već zato što je to mesto na glasu. Nekada je to bilo drugačije. Odlazilo se na to i to mesto zato što nastupa neki bend ili zato što se duzštvo baš tamo okuplja – priča Mitić.

M.S.

Medijski sadržaj sufinansiran sredstvima za javno informisanje grada Niša
Displaying 2 Comments
Have Your Say
  1. Sale kaže:

    Ono što je zanimljivo za sve navedene kafiće tog vremena je da su se „delili“ na kafiće hde izlaze „šminkeri“ tj mladi ljudi koji su nosili modernu i skuplju garderobu (prednjačio je kafić Džoj) dok su se rokeri okupljali u kafiću Bolero ili sedeli ispred Narodnog pozorišta.

  2. Janko kaže:

    Menj moji roditelji pricali da se upoznali u kafic na crvenom pevcu gde je sada kladionica

Leave a comment

XHTML: You can use these html tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>