[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Velibor Petković
Liga Roma predložila je platformu za izradu i usvajanje „lex specialis“ Zakona o legalizaciji romskih naselja.
Romska naselja u Srbiji ostala su izvan zakona, uprkos tome što su od „prekretničkog“ 5. oktobra 2000. godine usvojena četiri o legalizaciji objekata na tlu države koja se progresivno smanjuje.
Članovi Stalne konferencije romskih udruženja građana (SKRUG) ovaj predlog zasnivaju na činjenici da je Srbija još 2004. godine potpisala Bečku deklaraciju.
Ona naglašava značaj zakonodavstva i predviđa da će urbana, socijalna i ekonomska integracija neformalnih naselja u celokupnu gradsku strukturu biti ključni faktor u pripremama za pristupanje Evropskoj Uniji. Ali, čak i da Srbija naprasno promeni prioritete, neophodno je da se usvoji zakon koji će omogućiti legalizaciju romskih naselja, barem onih starijih od 50 godina.
Na konferenciji za novinare u niškom Medija centru, Osman Balić, predsednik predsedništva SKRUG-a, objasnio je zašto se rešenje traži kroz „lex specialis“:
To je pravna mogućnost da se unapredi život velike socijalne grupe jednog naroda, jer Zakon o legalizaciji objekata usvojen oktobra 2013. nije sagledao problem romskih naselja. Mi smo prinuđeni da sami iniciramo predlog zakona koji bi to rešio.
Liga Roma će formirati ekspertsku grupu koja će sačiniti nacrt, a mi ćemo lobirati da se postojeći Zakon dopuni ili donese nov – upravo lex specialis. Insistiramo na legalizaciji starih romskih naselja, starijih od 50 godina, a u Srbiji ima stotinak takvih mahala koje propadaju, jer ih zakon nije uzeo u obzir.
Pošto su ona sada nelegalna, ne mogu da budu infrastrukturno opremljena, od vodovoda i kanalizacije, do regulisanja saobraćaja u ulicama, osvetljenja i svega što daje mogućnosti za pristojan život građana.
Početkom dvadeset prvog veka u Srbiji su registrovana 593 romska naselja veća od 100 domaćinstava. Romsku populaciju čini oko 150 hiljada stanovnika, prema zvaničnom popisu iz 2011. godine, a prema proceni Saveta Evrope broj Roma je trostruko veći i iznosi oko 450 hiljada.
Liga Roma je protiv legalizacije „slamova“ u kojima žive najsiromašniji pripadnici ovog naroda, ali za njih bi država trebalo da obezbedi socijalno stanovanje. Naselja starija od pola veka ne smeju se raseljavati, već u cilju ispravljanja društvene nejednakosti treba da budu legalizovana.
Problem vlasništva zemljišta na kojem se nalaze kuće Roma treba rešavati na isti način koji je bio primenjen pri masovnom otkupu stanova devesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji, navodi se u predloženim principima za izradu predloga „Lex specialisa“.
U cilju pravednog rešenja, Osman Balić naglašava:
Tehnički standardi moraju da budu sniženi kada je reč o romskim naseljima. Kuće koje nisu od čvrstog materijala treba da budu legalizovane, iako nemaju predviđenu termoizolaciju i krovove. Baš kao i ulice koje nisu široke četiri, već dva i po metra.
Društvo treba da pokaže razumevanje za njegove najsiromašnije građane, jer je problem romskih naselja posledica istorijskih i socioekonomskih uslova u bivšoj Jugoslaviji, ali i Srbiji. Ovo jeste težak problem, ali on nije samo tehnički, nego i moralni.
Romske nevladine organizacije i udruženja građana, okupljena u Stalnoj konferenciji očekuju da zakon o legalizaciji romskih naselja – lex specialis – bude usvojen do kraja ove godine, kao jedan od prvih u novom sazivu Skupštine Srbije posle martovskih izbora. Uzdaju se u dobru volju, političku i opštenarodnu.