Objavljeno: среда, 26. октобар 2016.

Merenja potvrdila – gotovo sve prometne niške gradske ulice prebučne za garađane

Iako tek treći po veličini u Srbiji, Grad Niš, zarad preventivnog očuvanja zdravlja svojih stanovnika, za razliku od Beograda i Novog Sada koji to rade samo povremeno, jedini u zemlji dugotrajno prati i meri nivo buke u najprometnijim i najfrekventnijim gradskim saobraćajnicama. Iako su podaci zabrinjavajući, sa niškog Fakulteta zaštite na radu ističu, da je situacija slična i u svim ostalim urbanim sredinama.

161026-buka

FZNR je trenutno jedina referentna ustanova u Nšu, koja u svojim laboratorijama a zahvaljujući tehnici raspoređenoj po gradu meri nivo buke na ulici, koja iako nije stalna i u domovima Nišlija koji žive u tim delovima grada nema iste vrednosti, itekako prema rečima stručnjaka može da bude jak stresogeni faktor po zdravlje ljudi.

S obzirom na to da mi kontinuirano merimo nivo buke u Nišu, što znači svakoga dana i to na osam lokacija, vreednosti definitivno pokazuju da je najbučnija raskrsnica „kod Ureda“, odnosno na raskrsnici Knjeginje Milice i Generala Milojka Lešnjanina, i tu smo čak merili u toku dana i do 76 decibela a 65 decibela je maksimalno dozvoljena vrednost, objašnjava za Građanin prof.dr Momir Praščević, dekan FZNR.

161026-fznr

Osim tog mesta, merenje se vrši i na svi pristupnim saobraćajnicama Nišu, i naša istraživanja pokazuju da su u toku dana 80 odsto mernih mesta u gradu prebučna, a noću  je ta brojka, kada je reč u jačini buke i veća, a svakako na sajtu našeg fakuleta možete u svakom trenutku proveriti vrednosti koje su merene u prethodna nekoliko dana.

Za potrebe Grada Fakultet zaštite na radu trenutno imamo dve merne stanice, od kojih j jedna locirana na Sinđelićevom trgu, a druga ispred zgrade GO Crveni Krst na Bulevaru 12. februar.

Kako navode stručnjaci, iako nije reč o visini decibela koji mogu da oštete sluh kod ljudi, buka je svakako jedan od vodećih faktora koji izaziva nelagodnost, nervozu pa čak i povišeni krvni pritisak. Zbog toga sve zemlje, pojašnjava dekan Praščević, članice EU imaju strateške karte buke, kako bi znali tačno koje su tačke kritične, tako da će i Srbija pošto  je u fazi pridruživanja, morati da napravi tu kartu, ali i svi gradovi koji imaju preko 100 hiljada stanovnika.

To je realno problem u svim većim gradovima, i potrebno je puno novca da se taj problem reši a mi ga realno nemamo, iako mogu da primetim sada da se na pojedinim delovima autoputa ka prestonici prave i zvučne barijere, tamo gde se vrši rekonstrukcija, ali da bi smanjili buku u gradskom jezgru postoje razne varijante koje u zapadnim zemljama koriste, veli Zoran Todorović, koji se na početku karijere i sam bavio nekim istraživanjima.

Osim drugačijeg-tihog asfalta, sama izolacija objekata treba da je bolja, a mi jedva krpimo kraj s krajem, ali kada bi rekli građanima „ajmo svi gradskim prevozom“, većina njih bi kategorično to odbila, tako da se moramo prilagoditi, bar oni koji žele da žive u gradu – dodaje Todorović.

N.Marković

Medijski sadržaj sufinansiran sredstvima za javno informisanje grada Niša

Vaš komentar: