Od brojnih filmova koji su do sada prikazani na ovogodišnjim Filmskim susretima, neki su ostavili poseban utisak na publiku, a jedan od njih je i film „Nigde“ u režiji Predraga Velinovića. Ovaj film, koji govori o odlasku iz zemlje u potrazi za boljim životom, ali i o ljubavi i prijateljstvu, premijerno je prikazan na Letnjoj pozornici, dok ga je istovremeno gledala i publika u Montrealu.
Nebojša Milovanović, jedan od glavnih glumaca u ovom ostvarenju, izabran je za glumca treće festivalske večeri. Priznanje publike dobio je za ulogu Antoana, jednog od tri glavna junaka ovog filma. Tema je vrlo aktuelna, pa smo iskoristili priliku i razgovarali sa njim ulozi u filmu „Nigde“, kao i o odlasku ljudi, pre svega mladih iz naše zemlje.
Šta mislite, zašto je publika baš Vas izabrala za glumca večeri?
Ja zaista nisam očekivao to priznanje. To nije lik koji će vas fascinirati, koji će vas razvaliti, ali to je lik koji će vas uvesti u stanje koje će vam postati jasno. Publiku ne treba podcenjivati, ona je mnogo pametnija nego što mi mislimo. Publika je osetila tu netipičnost protagoniste koga ja glumim. Tu vrstu čoveka, koji nema mnogo reči, ali koji sve kaže svojim ćutanjem i pogledom.
Kako komentarište odlazak sve većeg broja ljudi iz Srbije, čime se između ostalog bavi i film „Nigde“?
To je vrlo kompleksno pitanje. Dobro je što se film bavi ovim univerzalnim pitanjem. Niko se ne bavi suštinski do ovog filma tim pitanjem, koje ne bira ni pol ni starost ni obrazovanje. Zapravo to je suština, da li neko stigne da se zapita o svom životu, otkud ja ovde, zašto ja živim u ovoj zemlji, zašto nisam u svojoj zemlji gde sam se rodio. Čini mi se da je to postalo opšte mesto, da nekako mladi i u startu razmišljaju da je mnogo lakše otići odavde. Ali, ovaj film se bavi i razmišljanjem o tome da li je trebalo da odem ili da ostanem. Mi se srećemo svakodnevno sa ljudima koji su otišli, svi imamo ljude oko nas koji su otišli, oni imaju nas koji smo ostali. Mnogi od nas se ponekad zapitaju da li je trebalo da odem i da li da odem, a oni tamo razmišljaju da li je trebalo da odem i da li ću ikada da se vratim. Odlazak iz zemlje je fenomen savremenog doba, ali pogotovu našeg društva zbog cele situacije i smatram da je dobro što smo filmom „Nigde“ na drugačiji način otvorili to pitanje.
Kakvo je stanje u kulturi u našoj zemlji?
Da krenem od ovog Festivala. Imam sreće da sam ovde petnaestak godina, a možda i više, od kada sam počeo da se bavim ovim poslom. Ovo je dragoceno da imate autorsku ekipu na jednom glumačkom festivalu. To su dobri pomaci, dobre stvari. Filmovi idu u nekom drugom smeru, televizija preuzima primat. Tranzicija traje u svemu još uvek, samim tim i u kulturi, pa i u filmskoj umetnosti. Teško je naravno, ali prosto raduju neke stvari koje čovek mora da primeti. Jedan od tih pomaka je i organizacija ovog festivala, ali i ovaj film. Velika je dragocenost da jedan film ima premijeru istovremeno u Montrealu i u Nišu. Ja nisam čuo, od kad sam na ovom Festivalu, da se tako nešto dogodi sa nekim filmom. Ovaj film je imao pozive sa raznih festivala i u zemlji i u inostranstvu, ali je izabrano da premijera bude baš ovde, što smatram da je dragocena stvar za kulturu i filmsku umetnost u našoj zemlji.
D. Vasić