Objavljeno: понедељак, 24. октобар 2016.

Mini deponije po gradu mogu da uzrokuju zarazu u Nišu

Desetak mini deponija koje se svakodnevno stvaraju u Nišu ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi i ekologiju grada. Prema rečima Bratislava Vučkovića, direktora Javno komunalnog preduzeća „Medijana“ najveći problem se javlja na mestima gde su podzemni kontejneri i oko glavnih gradskih pijaca.

161024-minideponija

Mi možemo stalno jedne te iste deponije da čistimo. I to i radimo, ali to nije rešenje. Postoji 20 odsto ljudi koji su navikli da svoje otpatke bacaju na tim mestima i to se može rešiti jedino sankcionisanjem. Ako mi jednog dana očistimo deponiju, na primer, na Viniku, a već za dve nedelje, vikendaši tu naprave novu deponiju, onda to nije nikakvo rešenje – priča Vučković.

On nabraja nekoliko gradskih mini deponija koje se godinama stvaraju zbog Nišlija koji bacaju tu otpatke, pokazuju koliko vole svoj grad.

Najvećih problema odnosno mini deponija ima u Ulicama Generala Bože Jankovića, kod gimnazije u Prvomajskoj ulici, u Kazandžijskom sokačetu(prilaz), Velikotrnavska ulica kod pijace „Krive livade“, Vinik, Kovanlučka… Sve su to mesta gde se u roku od nekoliko sati stvore brda kesa, otpadaka i slično. Mislim da bi trebalo forsirati taj sistem podzemnih kontejnera jer su se pokazali kao delotvorni, ali i tu imamo ogroman problem. Naši radnici skoro svaki dan ne mogu da priđu kamionima da iznesu to đubre. Obilaze jednom, dva puta, ali je nemoguće izbaciti to đubre. Onda to građani slikaju, ispada da ne radimo ništa, što apsolutno nije tačno. Sve je to nepotreban trošak,a samo zato što, opet kažem, dvadesetak odsto Nišlija’ne želi da izbaci smeće gde bi trebalo, nego im je lakše da ga bace na tim mestima – zaključuje Vučković.

161024-minideponija1

Profesorka bilogije u Nišu, Violeta Milosavljević takođe kaže da je praćenje stvaranja deponija i sankcionisanje nesavesnih građana, na žalost jedino rešenje.

Osnovni problem je što se u tim mini deoponijama stvaraju organske bakterije patogenog karaktera koji su izazivači bolesti. Plastične kese, flaše u dodiru sa vodom ispuštaju hemijske toksične bakterije. Usled kiša sve to kroz kanalizaciju zagađuje biodiverzitet ovog kraja. Da ne pričamo o parazitima koji se stvaraju ili nekim propratnim pojavama koje uništavaju priradu u i oko grada. Sve to može biti uzročnik zaraze – napominje profesorka.

Nišlija Zoran Todorović, dugogodišnji urednik Niške televizije kaže u šali da je situacija ovim povodom takva „da iza svakog građanina Niša bi trebalo po jedan radnik s metlom da ide“.

Tu komunalnu kulturu u gradu moramo od početka da učimo. Potrebna je jedna žestoka kampanja protiv prljanja grada da se sprovede, a potom kaznena politika. Sistem sankcionisanja je dobar jer pokažeš građaninu po džepu da to više ne sme da čini, a primer daješ i drugima. Većina nas baca i papiriće, i opuške i flaše gde stigne i sigurno da „plivamo“ u otpacima kada mnogi od kuće nisu na ulice poneli domaće vaspitanje – priča Todorović.

M.S.

Medijski sadržaj sufinansiran sredstvima za javno informisanje grada Niša

Vaš komentar: