Član Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta, docent dr Aleksandar Višnjić, podneo zahtev da se mladim saradnicima ne traži radno angažovanje na klinikama kao uslov za posao pri univerzitetu, jer traje mera zabrane zapošljavanja i u zdravstvenim ustanovama, pa perspektivni doktori nemaju drugu životnu opciju nego da napuste grad i fakultet koji ih je odškolovao.
Mladi lekari, vrsni kadrovi koji ostaju kao asistenti na Medicinskom fakultetu, „osuđeni“ su da odlaze u Nemačke i druge zdravstvene ustanove po Evropi zato što Medicinski fakultet traži od njih da imaju radno angažovanje u nekoj od niških zdravstvenih ustanova. Kako je na snazi zabrana zapošljavanja, njima ističe staž, pa ostaju „na ulici“, odnosno „trbuhom za kruhom“ traže svoju sreću u inostranstvu.
U poslednjih godinu dana na ovaj način je posao na fakultetu izgubilo dvadesetak izvrsnih kadrova. Da paradoks bude veći, njima angažovanje u nekim klinikama ne traži Zakon o visokom obrazovanju, tako da u stvari sam grad Niš i država odškoluje sjajne studente, a potom ih izgubi, jer ti dobri kadrovi odlaze da u drugim mestima nađu uhlebljenje i svoju sreću.
Doktor Aleksandar Višnjić, kao član Nastavno-naučnog veća podneo je zahtev ovom organu Medicinskog fakulteta da se iz člana 145. Statuta fakulteta izbriše rečenica „i ima radno angažovanje u odgovarajućoj nastavnoj bazi“. Time bi se takvi mladi kadrovi zadržali na fakultetu, a potraga za angažovanjem u odgovarajućoj nastavnoj bazi bi se paralelno nastavila sa mesta asistenta.
– Mi imamo na fakultetu nekoliko vrsta predmeta. Postoje predmeti “Klinička grupa 1”, i tu nije sporno da preduslov u učestvovanju izvodjenja nastave bude prethodno “radno angažovanje”, jer na tim predmetima – Hirurgija, Pedijatrija, Neurologija podrazumeva se da ako neko ne radi direktno sa pacijentima, nema logike da izvodi nastavu studentima…
Međutim, imamo predmete “Kliničke grupe 2”, gde spadaju mikrobiologija, statistika, epidemiologija, patologija, socijalna, nekoliko predmeta stomatoloških pretklinika… tako da ti mladi perspektivni lekari mogu da rade sa studentima, da budu asistenti i ima prostora da se ti mladi ljudi zadrže u Nišu. I ranije je bio problem oko njihovog zapošljavanja, a sada je je to pogotovu nepremostiva činjenica, tako da mi maltene svake godine „izgubimo“ jedan broj odličnih perspektivnih ljudi. Zato sam podneo Nastavno-naučnom veću zahtev da se ta sporna rečenica izbaci iz problematičnog novog Statuta, kako bi zadržali kadrove, ali na poslednjem zasedanju, ova tačka nije uvrštena u dnevni red. Zato je neohodno da se Nastavno-naučno veće što pre izjasni o tome da li želi da sačuvamo mlade dobre lekare ili ne -objašnjava dr Višnjić.
Jedan od lekara koji je pogođen ovim birokratskim problemom objašnjava da je situacija za sada bezizlazna.
– Mi smo u takvom položaju da smo studirali šest godina, izašli sa prosekom ocene preko 8, a posao je teško naći, pogotovu sada kada traje ta zabrana zapošljavanja, mada ništa nije bilo bolje ni ranije. privatne klinike neće da nas prime jer nemamo iskustvra, u nekim klinikama ili ambulantama ne možemo da se zaposlimo, a na fakultetu nam traže da imamo nastavnu bazu odnosno posao. I šta nam preostaje – inostranstvo! Ja planiram u Nemačkoj da završim kurs za masera i tamo ostanem kao fizioterapeut, pa šta da radim – jada se jedan od lekara koji je Medicinski faklutet završio sa prosekom ocene 8,9.
Dobrila Stanković-Đorđević, prodekan za normativnu delatnost kaže da se kod tih predmeta ne radi sa pacijentima, ali da ipak pripadaju kliničkim predmetima grupe 2.
– Po Zakonu o visokom obrazovanju, za sve kliničke predmete se traži nastavna baza tako da bi se promenom statuta, prekršio i zakon. Za sve kliničke predmete je potrebna i specijalizacija da bi lekar mogao na fakultetu da postane saradnik. Naš statut je prošao proveru svih organa fakulteta, a kao takav je izglasan i u Senat Univerziteta
M.S.