Knez namesnik Pavle Karađorđević je 1937. godine, na današnji dan, pravoslavni praznik Vidovdan, otkrio Spomenik Oslobodiocima koji se nalazi na današnjem Trgu Kralja Milana (Obrenovića). Spomenik obeležava period oslobodilačkih ratova protiv Turaka, Bugara i Nemaca, a kao najistaknutije godine ovog razdoblja, izdvajaju se: 1874. i 1877. godina, period borbi za oslobođenje Niša od Osmansko carstva i godine 1915. i 1918. kao početak okupacije i oslobođenje grada u Prvom svetskom ratu.
Autor ove monumentalne skulpture je Antun Augustinčić, zagrebački vajar, a sam spomenik je jedno od najznačajnijih ostvarenja novije jugoslovenske skulpture, stavljena je pod zaštitu zakona 1983. godine.
Spomenik oslobodiocima Niša, kao najznačajnija monumentalna skulptura u Nišu, ima svoju dugu predistoriju, koja je započela sa idejom u Odboru za podizanje spomenika 1897. i nerealizovanim prvonagrađenim radom vajara Simeona Roksandića na konkursu 1900., a završila svečanim otkrivanjem spomenika četrdeset godina kasnije – 1937. godine.
Završna faza izrade spomenika počela je 1933. raspisivanjem konkursa za „skicu spomenika“ i oblikovanje konačne ideje o njegovom izgledu. Maja 1934. ocenjivačka komisija sa akademikom Bogdanom Popovićem, arhitektom Dragišom Brašovanom i Momčilom Živanovićem, od 23 modela i jedne skice odabrala je i nagradila prvom nagradom Antuna Augustinčića (pod šifrom „Vesnik slobode“), vajara iz Zagreba, drugom Ristu Stijovića, vajara iz Beograda, i trećom Sretena Stojanovića, vajara iz Beograda.
U toku 1935. za predsednika Odbora za izgradnju spomenika izabran je Dragiša Cvetković, predsednik Niške opštine koji je sa potpredsednikom odbora Jovanom Bogdanovićem postigao dogovor da se ubrza pripremama za podizanje spomenika sa rokom isporuke od 15 meseci. Odbor je postavio uslov Avgustinčiću da se postament spomenika izradi od jablaničkog kamena, a ne kostovačkog kako je Augustinčić predlagao i da spomenik mora biti izrađen prema usvojenom i nagrađenom projektu od jablaničkog kamena i bronze prvoklasnog kvaliteta.
Skulpture su izlivene u livnici Umetničke akademije u Zagrebu 1937, a postament su izradili preduzimači Barberio i O. Adam. Spomenik je otkriven i osveštan 28. juna 1937. uz veliku svečanost priređenu u Nišu povodom šezdesete godišnjice oslobođenja Niša od Turaka. Spomenik je svečano pred 10.000 Nišlija u prisustvu autora spomenika Antuna Avgustinčića otkrio knez namesnik Pavle Karađorđević.
Izvori: Vikipedia/gradjanin.rs – A.K.
Kad budu počeli da se prave spomenici na miševi, i današnje Nišlije mož se nadaju da dobiju pogolem spomenik od ovaj. Veći smo miševi mi sad, nego što su oni junaci bili. Pored ovaj spomenik kad prolazim, ss strahopoštovanje, mislim se da se nekom junaku sa spomenik ne smuči za kakvi je miševi krv prolivao, pa si varkam da ne potegne jatagan da me ne sevne po grbinu. Pa ja mislim kad bi progledali ovi junaci sa spomenik, kad bi videli bedu i sirotinju što prolazi, i šta od svoji trpi, a kamo li od tudji, kad bi se slegli od ovaj spomenik pa kad bi uvatili da tepaju, teško ritanje bi palo, da vim ko bi gi objasnili što ćutimo i što trpimo svako ćuške da ni udara dok bunari po naši džepovi?