Jedan od najcrnjih dana u novijoj istoriji Niša – 8. april 1941. godine bio je utorak kada su se iz pravca Sićeva obrušili nemački avioni „Štuke“ koji su u brišućem letu bombardovali Niš, ubili preko 400 nevinih Nišlija i oko 500 ranili.
U zoru, oko 5,30 sati tog 8. aprila „zagrmeli“ su avioni, Nemačke „Štuke“ koje su počele da bombarduju grad još od Gradske bolnice. Nalet aviona je bio takav da pored toga što su ispuštali svoje tovare bombi, oni su pucali iz mitraljeza na narod koji se izbezumljeno kretao ulicama. U tom trenutku mnogui su još spavali tako da je tragičnost događaja još veća jer su mnoge porodice ostale zatrpane ispod srušenog betona. Strahota se proširila gradom jer su se niškim sokacima samo čuli urlik i beznadežna vriska građana. Mnogima su bombe otkidale udove, mitraljezi su sejali smrt. Štuke su bombardovale Niš s istoka.
Polete su s aerodroma u Bugarskoj tako da je Niš u zoru već bio zasipan bombama negde kod Trošarine, a onda je nastradala bolnica pa potom meštani u Ulicama Božidarčevoj, Takovskoj, Stojana Protića, Cara Konstantina, Primorskoj, Vojvode Gojka, Vojvode Stepe i druge. Kao ni 1999. godine kada su na Niš padale kasetne bombe, tako ni tada narod nije bio spreman za ovakav nalet aviona. Narod nije bio pripremljen za nadolazeće strahote. Istina srpska prestonica Beograd je bombardovan samo dva dana ranije, tako da je moglo možda da se očekuje i bombardovanje većih gradova u državi, ali niko nije pomišljao da će se to učiniti na tako beskrupulozan način.
Tog dana je preko 400 ljudi otišlo u smrt, a preko 500 je ranjeno, moge kuće su stradale, ali i privredni objekti jer Nemac nije štedeo municiju i očigledno su hteli da pobiju nevine kako bi uterali „strah u kosti“ Nišlijama i Srbima. U tom naletu bombardovana je i Bela Palanka gde je poginulo oko 200 stanovnika.
U danu kada je bombardovan Beograd, Niš su obletala tri izviđačka aviona. Slaba srpska artiljerija oborila je jedan. Pilot je preživeo i on je bio spreman u komandu grada, ali dva preostala aviona su obavila svoj zadatak tako da su Nemci tačno znali šta da bombarduju kroz dva dana, mada im je i špijunska mreža pomogla da lociraju ciljeve. Uspeh s jednim oborenim avionom bio je samo varka za Nišlije koje su se osokolile tim podvigom, a što se obilo kasnije o glavu. Nesumnjivo da su posle nadletanja ta tri aviona morali da se evakuišu iz grada. Ako ne svi, onda makar žene i deca. Tek tada iz skrhanog grada su mnogi stanovnici napustili svoje domove i uputili se ka niškim selima.
Niš je tada napala moćna 12. armija pod komandom feldmaršala Vilhelma Lista sa 19 sivizija(pet oklopnih, tri motorizovane, osam pešadijskih i tri brdske). Ovako moćna vojska u tom trenutku nije imala problema u kasnijim osvajanjima jer nije imala otpor slabe i razjedinjene srpske vojske.
Bombardovanju Niša, Beograda i ostalih mesta i opština, prethodio je 27. mart kada se jedan deo srpskih đaka, radnika i drugih pobunio protiv Vlade tadašnje Jugoslavije koja je uputila zvaničan stav da se pripaja Trojnom paktu. Taj ulični protest, potpomognut britanskim i stranim obaveštajnim službama, razljutio je Berlin tako da je Hitler odlučio da kazni Jugoslaviju. Istina, opredljenje građana u ratu koji je već zahvatio Evropu, bilo je na strani saveznika s kojima je Srbija ratovala u I svetskom ratu. Na toj strani bili su i mnogi članovi Vlade, ali su podržali Trojni pakt kako bi pokušali da spasu narod od strašne pogibije što se na kraju dogodilo. Koliko je Kraljeva vojska bila takođe nespremna za rat govori činjenica da je general vazduhoplovstva, Dušan Simović koji je bio na čelu vojske tih dana planirao ćerkino venčanje, zakazano za 6. april!?
Delegacija gradske skupštine danas će na starom groblju prisustvovati opelu za poginule.
M.S.