Crno beli svet – „pretpostavka je majka svih zajeba „, stoga kroz ovaj tekst ću pokušati, nekako, trenutno stanje omladine u našem gradu, koji nam se čini da sve više tone i odiše toksičnim otpadom svuda oko nas i čini nam se da tome nema kraja. Zemlju u kojoj živimo neću da spominjem. Biću fokusiran na grad.
Od sutra prestajem da pušim i počinjem da treniram. Svaki dan od sutra prestajem da pušim i počinjem da treniram. A šta sad upravo radim ?! Pijem kafu, pušim i definitivno ne treniram. Mnogo je lakše, slozićete se samnom, da zapalite cigaretu nego da uradite 15 sklekova, a 15 sklekova i nije neka zajebana stvar. Možeš onda misliti koliko je lakše zapaliti dve cigarete, nego uraditi 30 sklekova. A, 30 sklekova bi već bilo nešto, ne previše, ali ipak nešto. A zamislite koliko je tek lakše … E, neću više, dve cigarete su taman. Pogotovo uz kafu. Metafora ili istina …
Veče za izlazak. Petak. “ Ide čovek praznim putem. Nosi svoje ime i prezime. Pod nogama asfalt. Pod asfaltom kaldrma. Pod kaldrmom Srbija … “ Opet ja …. A rekoh neću više …. Da. Petak. Izlazak. U susret mi nailazi bujica mladih ljudi nabrijanih za provod. Kada stigne leto „siromašne “ devojke sa olakšanjem pokazuju da nemaju šta obući. One „bogate još drskije pokazuju da imaju, ali neće. Njihove noge su svuda unaokolo , grudi volšebno dospevaju tačno u ravan naših očiju, zadnjice udaraju u bočne strane muškog vidnog polja proširujući vidike. Kako pada noć njihova garderoba je sve kraća. Bujica je sve veća i veća. Svi nose maske i niko nikog ne poznaje. Idem ulicom i vidim nafrakane devojke i devojčice , koje su i bez tog kilograma šminke na licu lepe, ali to je taj manjak samopouzdanja, a koji je goruća tema.
Roditelji su im umesto novca dali slobodu. Bilo da su devojke iz grada ili studentkinje sa strane u pitanju, pogrešno protumače tu slobodu i upadaju u razne situacije da bi došle do novca. Tipa, imamo primere da zadovoljavaju nekog, pa čak i matorce na nekom parkingu za 10 , 15 eura da bi imale za izlazak za to veče. Zar ne zvuči nisko i degutantno, a kamo li jer se stvarno dešava. Da je bar sivo , išlo bi na svetlije … Pretpostavljam …
Mamini i tatini sinovi voze besna kola i neizostavno pored sebe u kolima imaju neku plavušu, kao da je to neki znak raspoznavanja. Onda se skupi ekipa u nekoj folkodiskoteci gde se loze na novokomponovanu muziku, ispijaju viskije i guarane, eventualno šmrku koku i kao šlag na torti , na kraju isprebijaju nekog , čisto iz zabave. A u vojsci nisu bili, ne znaju šta je autoritet i disciplina, a samim tim ne znaju ni za red i poštovanje. Ali, opet i to dolazi iz kuće. No, eto ….. Biće bolje jednog dana …. I kad mi neko kojim slučajem kaže “ Ja sam urban“ ili u čujem u prolazu na keca mi dođe da mu odgovorim : “ Pa dobro, nije strašno “ . A jeste strašno. Ne može da se živi od njih.
Ako išta kolje gradove današnjice poslednjih X godina, to je, Jung će me ubiti, kolektivno besvesno ……
Napad panike.
Moj psihijatar ima profesionalnije ime za to, ali kako on to kaze ne mogu da se setim. Znam da se tu otprilike radi o tome da moj mozak, odnosno neki deo mog mozga ne radi kako treba, nešto što bi trebalo da radi kako treba, tačnije ne lučineku tečnost koju bi trebalo da luči i zbog toga dolazi do tog đavola. Napadi se manifestuju gubitkom vazduha, osećajem slabosti počinju da mi smetaju svi i sve, sve što vidim, sve što čujem i sve što osetim. Naravno ta sranja nisu konstantna jer da jesu verovatno bih već poodavno sebi oduzeo zivot.
Čini mi se da su ti zli pohodi na moj razum učestaliji kada sam depresivan iz nekog razloga ili kad sam recimo u lošoj materijalnoj situaciji. Dobro, izgleda da polako idemo ka rešenju. Ako je tako, znači da je moj problem potpuno rešiv i da je potrebno samo da nikad ne budem depresivan i siromašan, a to je opet nekako povezano, jer depresivan sam uglavnom zbog para, odnosno zbog manjka istih. Znači potrebno je samo da budem bogat i psihički problemi će nestati. Ok, jedna stvar sa spiska precrtana. Odnosno bila bi precrtana, da uopšte imam neki spisak, neki plan, neku ideju …
Pocni da radis sklekove. Bice ti mnogo bolje. A ostalo ce doci vec..
Druze, razumem ja tvoju muku ali pridavati znacaj takvim malogradjanima koji će za dve godine nekoj istoj toj plavusi da naprave dete, da se skuce na spratu iznad caleta i keve i da ih više ne vidiš je potpuno besmisleno. Svi se borimo za nas same i dok ne postanes dovoljno sebican da te drugi ne interesuju i kada prekines da krivis okolinu za svoje frustracije možda ‘ćeš i da progledas. Ljudi o kojima pričaš su manjima ali su najglasniji pa razmisli kao možemo da ih nadjacamo u radu, pozitivnim promenama, da ih nadjacamo cak izborom muzike. Predat i se takvima je samo jedan veliki poraz. Ignorance is best tool against enemy.
Miodrag objasnio. To što neko sebe naziva urbanim ne znači i da je tačno. Dok smo mi bili „najglasniji“ zar se nisi i sam smatrao urbanim ??