Da li je urodilo plodom naš apel da se poveća broj poseta na Sajmu knjiga i grafike ili je tome doprineo nečiji tuđi trud, teško je reći, ali nesumnjivo da se četvrtog dana ove manifestacije stvorila gužva na štandovima oko 60 izdavača. Kako oni kažu, prodaja ne ide sjajno, ali nisu ni nezadovoljni. Prodaja je dobra bila za vikend, a sada „onako“, kažu oni.
Posle našeg istraživanja došli smo do zaključka da se najskuplja knjiga na sajmu nalazi na štandu IP „Sagitarius book“, niškog izdavača. To je trodelno izdanje svih objekata sa detaljnim sadržajem koje se nalaze pod zaštitom UNESKO i to u vrlo luksuznom povezu. Kako nam rekoše na štandu, oni su jedini koji prodaju ovakvo izdanje, ali i antikvarne knjige koje se u Nišu takoreći ne mogu naći. To izdanje knjige nije prodato, ali je prodata „Istorija umetnosti“ (Begen komerc) koja verovali ili ne za naše pojmove košta 11.900 dinara, a u slobodnoj prodaji košta skoro 15.000 dinara.
Dve drugarice, Milica Stamenković i Jelica Grujičić kažu da cene stvarno nisu visoke, ali da na nekim štandovima ima knjiga koje se nalaze po istoj ceni kao i u knjižarama.
Nas dve smo kupile neke stručne knjige za engleski jezik koje su nam potrebne za studije. Te knjige smo ovde našle za 1.000 dinara jeftinije. Beletristika stvarno nije skupa. Knji9ge koštaju kao tri pakle cigareta. Vidimo, na primer, da ima knjiga i za 50 dinara – kažu njih dve.
Profesor književnosti i producent filma „Radnički je ljubav Niša“, Miodrag Miljković je već ranije rekao da knjige nikada nisu bile jeftinije, ali i dodaje da sajmovi obično iznedre neko izdanje koje čoveku ume da znači.
Sajam je dobar zato što okupi sve važne izdavače i ljubitelj knjige ima sve na jednom mestu. Niški sajam je dobar po tome što nije veliki pa čovek može da obiđe sve i ima kompletnu sliku o izdavaštvu u tom trenutku. Obiulazio sam sajmove u inostranstvu i tu uje stvarno nemoguće sve obići i pogledati jer se prostire na nekoliko hala – kaže Miljković.
M.S.