Danas je Sveti Luka. Ne šijte kostime za decu, ne oblačite ih i ne maskirajte u ono što njima ne pripada, ne šaljite ih da zvone po tuđim kućama i stanovima, deca ne znaju šta predstavlja Noć veštica i ko ga proslavlja… svakako njima je to zanimljivo, i ne mogu da shvate.
Vi kao roditelji morate ih naučiti, imamo mi dosta naših lepih pravoslavnih praznika, za ponos. Mi imamo naš praznik KRSNU SLAVU, da li neki amerikanac, englez zna nešto o našoj KRSNOJ SLAVI, i kako se dolazi na SLAVU i kako domaćin otvara vrata, i koga će ugledati, svakako svog rođaka, prijatelja lepo obučenog i veselog… ?
Zašto bi nam sve tuđe bilo lepše i draže?
I mi imamo Bele Poklade, narodni praznik Slovena, proslavljaju ih Pravoslavni hrišćani. Ali, njegovi koreni su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Vskrsa. Poklade su dan za praštanje i veselje, praznik kada se na trpezi nalazi „bela“ hrana, traži se oproštaj grehova, ali se i priprema za Veliki post. Tada se mrsi, a od narednog dana na post. Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“).
Da se vratimo na Noć veštica, koje se slavi u mnogim zemljama, posebno u Americi i Engleskoj, i to treba poštovati kao i sve tuđe običaje… ali tako trebamo poštovati i svoje, a i nema razloga koristiti tuđe običaje i praznike. U Noći veštica se odrasli i deca oblače kao bića iz podzemlja (duhovi, zombiji, veštice, goblini) i uživaju u spektakularnim vatrometima. Kuće se ukrašene bundevama ili strašilima.Dvorišta se ukrašavaju nadgrobnim spomenicima, gremlinima, lampionima, strašilima, vešticama, narandžastim i ljubičastim svetla, te dekoracijama kao što su skeleti, paukovi, bundeve, mumije, vampiri i druga monstruozna stvorenja.
Pretpostavlja se da se tokom ovog praznika potroši blizu osam milijardi dolara godišnje, pa je sasvim jasna njegova popularizacija u svetu ali i na našim prostorima.
Zaključak… mi svakako tom običaju ne pripadano. SVETI LUKA, njega praznujmo, on nama pripada.
Naša je obaveza i dužnost kao roditelja da našu decu vaspitavamo u duhu vere koju su nam Sveti Sava i ostali srpski svetitelji ostavili u amanet i utemeljili nam put, Svetosavski put.
Prvo su bile veštice , vešci , demoni , etc. etc… Tek posle je došlo Pravoslavlje , na sv. Luku ! Ali , kako kažu „Točak istorije se okreće“ , te su sada opet zavladali demoni , veštice i vešci , zlodusi ali za jedno 2018.godina opet se ima vratimo Pravoslavlju i pravim vrednostima … ako imamo mozak ???? Mozga ima sve manje… po prodavnicama ali zato ima „belih bubrega“ /more , ni njih nema ni kod ljudi akamoli kod volovi/ , džigerice i mogu da se nadju – još nam ih nisu pojeli , creva ima samo debela /za po 3-4 čoveka … da se uguraju/ ali kod naših predstavnika vlasti – ali samo u BGDnaH2O ! U Niš nema creva – ni za lek a kod Beogradjani ima ! U Niš ima samo tanka , tanacka creva koja zadiru u debela ili se koriste za kobasicu ! Mada , Beogradjani se zasitiše i samo „koriste“ krtinu , bez mozak !