[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]radjanin: Jordan V.Veličkov, advokat iz Niša
Ne mogu da prihvatim isticanje i busanje u prsa beogradske advokature jer teret protesta su izneli advokati iz čitave Srbije, a ne samo advokati iz Beograda. Ne mogu ni da se složim da se prestanak advokatske obustave rada uslovljava smenom ministra Selakovića, jer njega mogu smeniti samo oni koji su ga i izabrali.
Povod da se oglasim ovim redovima je tekstovi objavljeni u listu Danas, jedan sa potpisom A.R. pod naslovom Advokati nastavljaju štrajk“ i drugi sa potpisom advokasta Vladimira Gajića pod naslovom „Sraman poraz advokature“. U ta dva teksta ima nelogičnosti.U tekstu novinara A.R. pored ostalog piše: „Upravni odbor AKS odlučio je da ostane pri zahtevu za smenu ministrea pravde Nikole Selakovića… ali će Skupština AKS predložiti da to više ne bude obavezujući uslov za prekid obustave rada“… Istovremeno mladi kolega Vladimir Gajić piše da je „predsednik AKS samovoljno objavio da više ne tražimo ostavku ministra Selakovića, što znači da ni uvrede nisu sprečile našeg predsednika da objavi odustajanje od tačke 3. naših zahteva“!
Mladi kolega Gajiću, koliko me oduševljavao vaš istup u Danasu od pre nekoliko dana, toliko me je vaš tekst od 12.januara razočarao jer poslužili ste se poznatim advokatskim marifetlukom „igrom reči“. Stavili ste u usta predsedniku AKS reč „odustao“, a činjenica je da predsednik nije odustao od zahteva za smenu ministra i jasno je rekao da je Upravni odbor AKS odlučio da ostaje pri zahtevu za smenu ministra, ali da to nije bio uslov za obustavu rada. Iz vašeg teksta po mom skromnom utisku provlači određena lična netrpeljivost prema predsedniku Đorđeviću i Upravnom odboru AKS.Isatovremeno, ne mogu da prihvatim busanje u prsa beogradske advokature i „oplakivanje“ činjenice da nije bilo njihovih predstavnika u timu za pregovore sa ministarstvom.Ispada da smo ono što je „zgotovljeno u beogradskoj advokatskoj kuhinji“ može biti dobro za advokaturu. Ali, bez obzira na brojčanost koja je nesumljivo u korist Beograda, mora biti jasno da je kičma advokature čitava Srbije i da je teret protesta ipak iznela advokatura koja nije ioz Beograda.
Advokatura je ozbiljna profesija i i predstavlja ključni i noseći prljen u kičmi pravosudnog sistema.Mora biti jasno i da zakone donosi Skupština koja bira ministre, što znači da advokatura ne može nikako uticati na izbor ili opstanak izabranog ministra. Zato je i neozbiljno da advokatura ucenjuje zakonodavnu vlast tako što će uslovljavati izbor nekog ministra obustavom rada i blokadom rada pravosudnog sistema. Istovremeno, pjedinac može da postupa tako što će poručivati da će prestati da se bavi svojom profesijom ukoliko ministar ne bude smenjen. Može to da kaže i kolega Vladimir Gajić. Ali advokatura to ne može da kaže. Sve što može je već urađeno, a to je da se raspravlja o njenom predlogu za smenu ministera Selakovića.
Smena ministra je stvar premijera i parlamenta.A druga stvar je pitanje morala ministra koji bi posle ovolikog i ovakvog protesta advokata mogao da podnese ostavku kao lični čin. Na žalost, u ovoj zemlji moral je zaboravljeni termin, a „funkcije uvek vršimo na najbolji način, odgovorne i uvek u ime naroda“! To je na žalost naša stvarnost i realnost i jedino pamtim da je svojevremeno general Vuk Obradović podneo ostavku kao lični moralni čin.
Da još jednom potenciram svoj stav da advokati Beograda,pa i mladi kolega Gajić ,moraju shvatiti da ne mogu biti nikakva sila bez nas iz provincije. Zato molim kolege advokate iz Beograda da u svojim javnim nastupima govore o advokatima Srbije, a ne samo o advokatima Beograda i njihovoj časti i dostojanstvu.