Objavljeno: utorak, 14. oktobar 2014.

Niš – grad stečaj!

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Marko Smiljković

markoKada gazda zlatnog rudnika ostane bez „prebivene“ banke u trezoru, onda je red da sedne i porazmisli o svojim poslovnim potezima jer očigledno nešto ne radi dobro. Ili da zatvara rudnik ili da ga proda ili da se šakom lupi po čelu i napravi poslovni zaokret kako bi trezor opet bio pun para. Ova metafora bi trebala da nekoga u aktuelnoj gradskoj vlasti u Nišu „opali po glavi“ jer je trezor grada Niša, prazan. Niš je spreman za proglašavanje stečaja. Rebalans budžeta je izglasan, a para i dalje nema. Nema – jer ih narod nema. Da bi običnom smrtniku bilo jasno, većina u skupštini je izglasala neko povećanje budžeta za 378 miliona dinara. Odnosno oni planiraju da će Nišlije „kao mahniti“ uplaćivati novac za legalizaciju objekata, taksi, poreza i drugih nameta. Ne lipši magarče… Nema! Istina, frapantan je podatak (izreče ga Miloš Simonović, bivši gradonačelnik) da Nišlije plaćaju 2.062.000.000 (dve milijarde i 62 miliona dinara) radnike gradske uprave, a sad će ta cifra biti uvećana za nekih 70 miliona dinara, a i to je pitanje da li će tih sredstava biti jer je nerealno da iko pomisli u Nišu da je gradska uprava servis građana! Da nije „Naisus“ priskočio i iz realnog priliva (pitanje je koliko je to po zakonu) platio EPS-u struju, ne zna se koliko bi još Niš bio u mraku. Dotakli smo dno. U kasi (računu) grada Niša se često ne nalazi ni dinar. Realizacija prihoda u budžet u nekim sektorima je ispisana jednocifranom brojkom. Vlast planirala, na primer, priliv od nekih taksi 100 odsto, a narod uplatio sedam ili osam odsto. Nema. Stečaj.

Ljubivoje Slavkovic

Razgovaram pre dvadesetak dana sa zamenikom gradonačelnika, Ljubom Slavkovićem kome verujem na reč, i on kaže: Ja razumem da čovek uzme kredit, ali da se zaduži 20 miliona evra za dve godine koliko je bivša vlast, pa to bre, nije normalno! I sad stižu rate i razjedaju budžet! Drugo, kada neko radi u upravama, on zapravo misli da je završio karijeru. Pa ne može to tako! – priča mi Slavković. Farmakolog dr Srđan Pešić Peša, usamljeni opozicionar u niškoj skupštini, pola u šali pola u zbilji kaže mi „da je u Nišu sve što je moglo da krene naopako, krenulo je“.

Srdjan Pesic – Sa jedne strane je jasno da se prethodna vlast zaduživala da bi nekakve objekte gradila, dograđivala i ostalo. Nemam posebne simpatije prema toj vlasti, kao što nemam ni prema ovoj, ali ono što je problem, zaduživalo se mnogo više nego što smo mogli da podnesemo. I šta imamo sada. Stadion koji je tri puta više koštao nego što se očekivalo, hala „Čair“ takođe. Ostaje na istražnim organima da ispitaju da li je to zaista toliko koštalo. Šta nam je ostalo: poluzavršeni bulevari, gole žice u unutrašnjosti stadiona, hala koja prokišnjava… Iza njih su ostale samo kulise. Sadašnja vlast se vadi na greške prošle vlasti što nije u redu i to nije ništa bolje od prethodnih. Mora da se nađe način da se povećaju gradski prihodi. Za ove tri godine nemamo ni jedan pomak napred. Zadužuju se da bi osnovne budžetske potrebe namirili. Budžetska likvidnost ne može da se reši bez jasnog sistema. Ima li rešenja? Ima! Partijske parazite koji nagrizaju javna preduzeća otpustiti odmah. Sniziti troškove bespootrebne reprezentacije i nekih troškova koji u gradskim preduzećima uopšte nisu potrbni. naći sposobne ljude koji će voditi grad, dati privrednicima olakšice da bi plaćali namete i sve gradske resurse staviti u pogon da bi zarađivali novac i tu mora doći do viška para u budžetu-priča Pešić.

Niš se nalazi na sjajnom mestu, ima fantastičnu okolinu, pa mi dugo nije jasno što se mučimo već dvadeset godina. Što nas političari (u većini) toliko mrcvare, i kako to da već dugo ne možemo da živnemo. Da malo predahnemo od nesposobnih vođa. Sve u svemu narod koji je gledao današnju skupštinu, verovatno je imao neke probleme u stomaku jer niko od govornika, od kojih su svi u nekom periodu bili na vlasti nije ponudio rešenje. Videla se bespredmetna rasprava, vređanja, sve , samo ne rešenje. Nema! Stečaj! Pa ponovo.