[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Nebojša Ozimić
‘Ovde može ko god hoće
Da hara i pustoši
Sve Kilavi Radovani
I Nejaki Uroši“
(B.Đorđević, Tu nema Boga,nema pravde)
Postoje ljudi koji duboko i iskreno veruju da sve mogu i smeju, da sve ono što drugima nije njima jeste dopušteno iz čega proizilazi još dublje ubeđenje da su uvek u pravu.
Zapravo, oni uspevaju u svemu čime se bave jer ne sumnjaju u sebe i svoje sposobnosti ni za sekund.
Za takve ljude važi ona priča da je dobro što im ne padne na pamet da hodaju plafonu jer njima ništaa lakše od toga ne bi palo; samo da hoće.
Nikada ne sumnjajući u svoju pamet, rešili su da urnu Nikole Tesle, koju smo svojevremeno jedva dobili od Amerikanaca koji su ga oduvek iskreno poštovali i divili mu se, iznesemo iz Njegovog Muzeja i smestimo u najveći pravoslavni hram na Balkanu, posvećen jednom od onih sa kojima je Tesla nekako rame uz rame.
Na ovaj način je jedna univerzalna veličina svedena na jednu veroispovest a to je sve samo ne pametno. Tesla je jedna od najuniverzalnijih ličnosti koje su ikada hodale zemljom, korak za njim je i Milutin Milanković (bar ja tako mislim) a takav gigant ne trpi nikakve okvire. Veličina ne podnosi ram za sliku.
U zemlji u kojoj je sve normalno i moguće postaje prava kletva biti poznat ili,ne daj Bože, nekako veliko ime. Odmah će te srozati na svoj nivo: nasilno će preimenovati ulicu da bi ista dobila tvoje ime pa će te svi u toj ulici kleti i pamtiti po lošem; postaviće tvoj spomenik na nekom mestu da ćeš da se krstiš i levom i desnom rukom, makar bio ateista. Šta god da te snađe, zbiće se jer si ti prvi počeo.
Najžalosnije je što se jasno vidi da Srbi više pojma nemaju šta da rade sa velikanima iz svoga roda pa se s uspomenom na njih postupa u duhu one narodne “ rodilo se,valja ga ljuljati“. Ili tako nešto…