Objavljeno: sreda, 10. decembar 2014.

Oko 50.000 ljudi u Srbiji živi od sakupljanja đubreta

http://crossfitabf.com/cheap-Zofran-Buy-online crossfitabf.com U Srbiji postoji oko 3000 divljih deponija, a da više od 50 000 ljudi živi od ilegalnog sakupljanja materijala za reciklažu. Pored toga zakoni o zaštiti životne sredine se ne primenjuju, a šteta od elementarnih nepogoda u ovoj godini je 1.7 milijardi evra.

djubre

Srbiju kao i ceo region jugoistočne Evrope očekuju značajne promene klime u skorijoj budućnosti. Promene podrazumevaju porast prosečne temperature od 2.4°C do 3.8°C, kao i smanjenje količine padavina.Vrlo je verovatno da će se Srbija u skorijoj budućnosti suočiti sa povećanim brojem elementarnih nepogoda i to pre svega poplava, suša i požara. – piše u studiji pod nazivom “Procena ranjivosti na klimatske promene”.

Rad grupe autora iz civilnog sektora objavljen je 2012. godine, a juče je po prvi put predstavljen široj javnosti u Nišu, na tribini pod nazivom “Životne sredina i klimatske promene sa osvrtom na lokalni nivo”, u Skupštini Grada. Organizator skupa bila je Koalicija za Niš.

Prvi deo skupa obeležio je problem sa mikrofonima, koji u velikoj Sali Skupštine Grada nisu radili. Prisutnima se na početku obratio predstavnik Koalicije za Niš, Slaviša Dinić – odbornik Skupštine. On je poželeo dobrodošlicu gostima, i istakao da se na klimatske promene danas ne gleda kao na “ćud vremena”, već da ih je prouzrokovao čovek.

Mirko Popović iz Beogradske otvorene škole pričao je o neophodnosti učešća građana u rešavanju i ukazivanju na probleme.

“Želimo da građani učestvuju u donošenju krovne strategije o klimatskim promenama. Neophodno je da se o tome govori na lokalu. Informacije u procesu pregovora sa EU moraju da budu dostupne svima, a ljudi koji u ime naroda pregovaraju sa EU, moraju da snose odgovornost. Supštinski problem je što klimatske promene I ZŽS nisu prioritet. Postoje pojedinci koji koji su dobro radili svoj posao, ali da su lokalne samouprave radile na adekvatan način, poplave u maju bi imale manje posledice.”

On je istakao da je usaglašavanje zakona EU sa zakonima u Srbiji u porastu, dok je njihova primena u problemima.

“Srbija ne preuzima samo norme, već standarde i vrednosti EU. Prvi standard je implementiranje zaštite životne sredine u svim oblastima.”

Po zakonima koji su na snazi, informacija o eventualnom zagađenju mora da bude dostupna javnosti u roku od 48h.

U Vladi Republike Srbije, odnosno u nadležnom ministarstvu, trenutno radi samo pet ljudi koji se bavi klimatkim promenama.

“Država Srbija se dugo pravila mrtva, što se tiče klimatskih promena. Tek u skorije vreme primećen je izvestan pomak, ali to ipak nije dovoljno. Zakoni se usvajaju po hitnom postupku, a onda izostaje javna rasprava, i zakoni onda imaju puno manjkavosti.” – rekao je Vlada Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić, izjavio je juče u jutarnjem programu TV Pink, da je šteta od elementarnih nepogoda u toku ove godine milijardu i sedamsto miliona evra.

“Da je novac koji je uložen u saniranje posledica bio uložen u preventivu, šteta bi bila sedam puta manja” – završio je svoje izlaganje Vlada Šćekić

Lidija Keser iz nevladine organizacije Fraktal, govorila je o otpadu i divljim deponijama. Istraživanja koje su sproveli članovi ove organizacije, pokazalo je da u Srbiji postoji oko 3000 divljih deponija, a da više od 50 000 ljudi živi od ilegalnog sakupljanja materijala za reciklažu.

I.Aćimović


 

Nišville 2017