Na nekim internet portalima i u komentarima ovih dana mnogo se provlači skeptičnost da je logor na Crvenom krstu formiran septembra 1941. godine i da zbog toga juče nije bilo mesta da se obeleži 75 godina njegovog postojanja.
Zvanično, Niški logor je formiran 9. aprila 1941. godine, kada su Nemci zauzeli Niš, ali kao logor ratnih zarobljenika iz kratkotrajnog Aprilskog rata. On tada nije bio radni-koncentracioni već logor za prijem ratnih zarobljenika.
Međutim, kako uskoro Nemci počinju da hapse prve političke krivce, koji slušaju radio-stanice i radio aparate, ne predaju oružje i pripadaju antinemačkim udruženjima to logor postaje logor političkih krivaca i ratnih zarobljenika.
Da bi koncentracioni logor mogao da se nazove tim imenom zatvorenici trebaju nešto da rade u ograđenom prostoru i da budu čuvani od stražara. Isto tako, zatvorenici u koncentracionom logoru gube prava propisana Haškom i Ženevskom konvencijom o postupanju sa zarobljenicima (uhapšenicima). Ali, u to vreme (april-maj) ratni zarobljenici koji se nalaze u logoru imaju ta ista prava i s toga se i dalje ne može govoriti da je formiran koncentracioni logor.
Zato Nemci dovode Jevreje i daju im naređenje da ograde čitavi logorski prostor i na taj način ga odvoje od susedne konjičke kasarne (danas kasarna „Stevan Sinđelić“). Isti zatvorenici dobijaju naređenje i da izgrade drvene kule osmatračnice za potrebe nemačkih vojnika-stražara.
Logor je ograđen bodljikavom žicom septembra meseca 1941. godine i isto tako ima 4 drvene kule.
Zato po monografijama stoji podatak da je koncentracioni logor na Crvenom krstu formiran septembra 1941. godine. Istog meseca više nema ratnih zarobljenika. Zato nema ni jednog razloga da se iskazuje sumnja u to što je danas obeleženo 75 godina od postanka koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nišu. Nemoguće je pronaći tačan dan formiranja logora u septembru, jer to nacistima uopšte tada nije bilo bitno. Ali, sa sigurnošću se zna da je logor formiran septembra 1941, a rasformiran 14. septembra 1944, kada Nemci streljaju poslednju grupu od 36 logoraša (10 žena i 26 muškaraca) i napuštaju logor. Dakle, i zbog toga je obeležen 14. septembar.
HRONOLOGIJA
Hronološki vremeplov (najznačajniji događaji) vezani za koncentracioni logor na Crvenom krstu – od njegovog formiranja kao Memorijalnog muzeja „12. februar“ (1967) do danas .Vremeplov nije kompletan – još se traže podaci i biće dopuna
1961– Formiran odbor za osnivanje i uređenje muzeja logora na Crvenom krstu
-Narodni odbor Niš otkupljuje logorsku zgradu od JNA
-Narodni muzej u Nišu dobija na staranje logorski kompleks
1962 -Izrađen elaborat za konzervaciju i restauraciju logorskog kompleksa
1964 -Narodni muzej dobija na staranje spomen-park „Bubanj“
1962-1966 – Radovi na uređenju spoljašnjeg i unutrašnjeg dela u budućem muzeju logora
1965 – Doneta odluka da se muzej logora otvori za javnost
1966 – Doneta odluka da se zatvori postavka Muzeja NOB-a u centru grada i celokupni materijal prenese u logor i izloži
1967 – Otvoren Memorijalni muzej logora „12. februar“ i opremljene sobe 11, 12 i logorska ambulanta
-Staranje nad logorskim kompleksom preuzeo Branko Nožica uz saradnju Vere Blagojević i Zorana Milentijevića
-Počelo obeležavanje manifestacije-marša niških izviđača pod nazivom „Tragom logoraša“
1968 -Otvorena muzejska stalna postavka „Niš i okolina u narodnooslobodilačkom ratu“ u sobama 13 i 14.
-Završeni mozaici „Proboj“ i „Stradanje“ autora Nikole Antova
– Nobelovac Ivo Andrić posetio Niš i Memorijalni muzej
-U dvorištu logorskog kompleksa obavljena prva zakletva vojnih regruta iz kasarne „Stevan Sinđelić“, čime je otpočela tradicija polaganja zakletve u logorskom prostoru, koja će trajati duže vreme
1969 – Otvoren prvi sprat sa stalnom postavkom i potkrovlje logorske zgrade
1971 -Otvorena izložba „Niš u narodnooslobodilačkom ratu“, kao stalna postavka odeljenja NOB-a.
1972 – Narodni muzej u Nišu dobio oktobarsku nagradu grada za izložbu „Niš u narodnooslobodilačkom ratu“
-Izvršena kompletna promena postojeće stalne postavke
-Počelo obeležavanje dana proboja logora
-Počelo izlaganje najboljih učeničkih likovnih radova na temu logora
-Otvorena izložba „Narodnooslobodilačka borba 1941-1944“
-Petar Stambolić posetio Niš i Memorijalni muzej
1973- Fudbaleri Rapida iz Bukurešta posetili Memorijalni muzej
1974– Izašla publikacija „Internirci jugoistočne Srbije u Norveškoj“
1975– Memorijalni muzej posetila Karel Milde koja je kao mala devojčica pomagala niškim internircima u Norveškoj
1976 – Otvorena izložba „Žene u logoru na Crvenom krstu“
1977 – Spomen muzej «12. februar» proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja i stavljen pod zaštitu države
– U kompleksu logora sniman igrani film „Dvoboj za južnu prugu“
1978 – Izašla publikacija „Jevreji zatočenici logora Crveni krst“
1979 – Branko Nožica dobio srebrnu plaketu Narodnog muzeja i grada kao doprinos za staranje nad Memorijalnim muzejom logora «12. februar»
1980 – Odbor Gradskog komiteta SKS doneo odluku da se otpočne sa pisanjem jedinistvene monografije o logoru na Crvenom krstu i za to angažovao učitelja Božidara Milovanovića
-Staranje nad kompleksom preuzeo Zoran Milentijević
1981 – Tragično nastradao Branko Nožica
-Formiran redakcioni odbor za pružanje pomoći oko pisanja monografije o logoru
1982 – Otvorena izložba «Stradanje i heroizam žena u logoru na Crvenom krstu»
1983 – Otvorena izložba «Bekstvo iz logora na Crvenom krstu»
-Izašla knjiga «Nemački koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu i streljanja na Bubnju 1941-1944»
1984
1985 -Izvršena kompletna promena stalne postavke „Niš i okolina u narodnooslobodilačkom ratu“
-Izašla publikacija „Logor na Crvenom krstu“
1986-Skinuta stalna postavka crteža Moše Šoamovića
1987 – Otvorena izložba „Internirci jugoistočne Srbije u Norveškoj“
1988 -Otvorena izložba „Stradanje logoraša“
1988-1989 – U kompleksu logora sniman igrani film „Niš Lager“
1990 – Izvršena delimična adaptacija postojeće stalne izložbene postavke
1991 – Izašla publikacija „Logor na Crvenom krstu„
1992
1993 – Narodni muzej prestao da se stara o Spomen-parku „Bubanj“
1994
1995
1996–Zatvorena stalna postavka „Niš u narodnooslobodilačkom ratu“
1997
1998
1999 -Skinuta stalna postavka akvarela Miloša Milinkovića, nastalih u zarobljeništvu u Nemačkoj
– Za vreme NATO bombardovanja oštećen Memorijalni kompleks
-Zoran Milentijević prestao da se stara nad logorskim kompleksom
2000 – Staranje nad Memorijalnim kompleksom preuzela Marina Vlaisavljević
2001
2002
2003
2004– U kompleksu logora sniman igrani film „Pljačka Trećeg rajha“
2005
2006
2007 -Izrađen elaborat za konzervaciju i restauraciju celokupnog logorskog kompleksa
2008 – Snimljen dokumentarni film „Koncentracioni logor Crveni krst –Niš (sećanja)“
2009– Snimljen dokumentarni film „Poslednji Žilnik„ o stradanju slovenačke porodice Žilnik u logoru na Crvenom krstu
2010
2011-Izašla publikacija „Dr Velizar Pijade heroj logora na Crvenom krstu“
– Izašla publikacija „Logor na Crvenom krstu“
2012—Staranje nad Memorijalnim kompleksom preuzeo Nebojša Ozimić
-Izašla publikacija „Dobrivoje Marinković ravnogorac u logorskim žicama“
2013 – Započela rekonstrukcija Memorijalnog kompleksa (zgrade,fasade, krova i ograde)
-Započeo rad na formiranju Parka mira ispred ulaza u logor
-Otpočeo rad na prvoj fazi stalne postavke i opremanja prizemnih soba
-Otvorena stalna postavka u logorskoj ambulanti i sobama 11 i 12.
-Završeno opremanje moderne projekcione sale
-Završen dokumentarni film „U žici Lager Niša“
2014 – Izašla knjiga «Žrtve Lagera Niš (1941-1944)»
-Izašla publikacija „Jevreji u logoru na Crvenom krstu – nezavršena priča o Moši Šoamoviću“
-Izašla publikacija „Pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini u nacističkom koncentracionom logoru na Crvenom krstu“
-Izašla publikacija „Concentration camp at Red Cross“
-Otkrivena spomen ploča poginulim Sovjetima ispred ulaza u muzej
2015– Izašla publikacija „Bekstva iz koncentracionog logora na Crvenom krstu“
– Izašla publikacija „Camp de concentration Croix-Rouge“
-U prisustvu velikog broja građana, vojske i političara otkriven spomenik poginulim Sovjetima ispred ulaza u logor
-Logor posetio zapovednik kopnene vojske Ruske federacije general pukovnik Vladimir Čirkin
-Pripadnici Vojske Republike Srbije donirali muzeju nove stražarske kućice koje su postavljene na mestu gde su se nalazile od 1967. godine
2016– Otvorena mini postavka sa predmetima logoraša na međuspratnom prostoru i pušteno potkrovlje sa autentičnim izgledom samica
Zašto mešate u komentarima politiku sa istorijskim činjenicama. Zloba samo čeka da izađe na površinu. Dečko je lepo objasnio šta je imao. Voleo bih preko Gradjanina ili nekog drugog portala da čujem još neku priču o istoriji Niša koja do sada nije ispričana, ali ne samo o logoru. Bravo Dinčiću još jednom.
Niko do sada nije otkrio tu skrivenu istoriju Niša. Ona nije romansirana kao što sada pokušavaju da predstave. Dinčić je dosta istraživao i mogao bi on mnogo o tome. Ovo što je rekao svaka čast, ali to je samo kap u moru
Bravo Dinčiću. Mogao bi češće da pojašnjavaš te stvari iz istorije Niša jer je ova „zvanična“ previše kruta i nerazjašnjena. Koliko vidim, glavni osnivač iz logora se izvukao, ostao je živ.
Stručno Veće muzeja mora da zauzme zvaničan stav. Dinčić nema tu odgovornost, jer nije zaposlen u muzeju. Uočava se upliv politike u diskutabilnu manifestaciju!
CEO CIRKUS KREĆE OD NAMERE OZIMIĆA, DA GRASKOJ VLASTI PREPORUČI TRENUTNO RUKOVODSTVO MUZEJA. SA DRUKE STRANE RAKA BI HTEO DA SVAKOG OD SVOJIH PRELETAČA U „PS“ INSTALIRA KAO DIREKTORA, NE RAZMIŠLJAJUĆI O POSLEDICAMA.
@Gordana, Aleksandar Dinčić je zaposlen u Narodnom muzeju na određeno vreme – dakle, u radnom je odnosu prema aktuelnom Zakonu o radu. Ovde je diskutabilno jedino Vaše poznavanje istrije. Sedite, 1!
@ Vaspitač Aleksandar tj. vi koji se krijete iza ovog pseudnima, zar ste zaista do te mere bezimeni da ne umete da priznate da je g.Dinčić sve lepo objasnio? Zar Vam je toliko stalo da celu stvar ispolitizujete da Vam ni hiljade žrtava koje je logor odneo deluje malo i beznačajno, nevredno pomena? Sram Vas bilo…