Objavljeno: ponedeljak, 24. novembar 2014.

Otkrivamo: Šta znače Malteški viteški krstovi na novoj zgradi kardiohirurgije

Na novoj zgradi kardiohirurgije u Nišu na Bulevaru Zorana Điđića koja se danas svečano otvara zakačena su dva krsta specifičnog oblika i koji privlače pažnju prolaznika. Pojedincima liče na arijevske Gvozdene krstove kojima se pre više od pola veka u Nemačkoj nagrađivala hrabrost. Ipak, greše, a sličnost je puka slučajnost.

Malteski-krstovi-na-Kardiohirurgiji

Niški istoričar i kustos Narodnog muzeja, Nebojša Ozimić otkriva za www.gradjanin.rs da je reč o Malteškim ravnokrakim krstovima vitezova hospitalaca. On dodaje da su neki simboli korišćeni za vreme arijevaca, bili i simboli staroindijske civilizacije tako da bi svako poistovećivanje  sa  nacizmom bilo krajnje zlonamerno.

Malteski-krstovi-na-Kardiohirurgiji2Ovaj (na zgrdi kardiohirurgije) krst su imali takozvani vitezovi hospitalci. Oni su vršili prijem i lečenje hodočasnika iz svete zemlje. Vremenom, kada su Templari nestali zvanično, hospitalci su nastavili da rade svoj misionarski posao. Oni jesu papski red i bave se uglavnom humanitarnim poslom. Nacisti jesu imali sličan, ali nikako isti simbol-objašnjava Ozimić. U jednom od obilazaka važnih političara Niša, ove zgrade ispred novog zdanja su postavljeni i vitezovi, takozvani Jovanovci, koji daju posebnu simboliku.

– Vitezovi Hospitalci takođe su poznati kao Jovanovci, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa i Malteški kavaljiri; Ordre des Hospitaliers je udruženje koje je počelo kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1080. godine da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Nakon osvajanja Jerusalima 1099. u Prvom krstaškom ratu postala je verski i viteški red kako bi se starala i branila Svetu zemlju. Zvanično je priznat 15. februara 1113. u papinoj buli. Posle gubitka hrišćanske teritorije u Svetoj zemlji, Red je delovao sa Rodosa gde je imao suverenost, a kasnije sa Malte gde je bio vazalna država pod španskom vice-kraljevinom Sicilijom, navodi se u elektronskim enciklopedijama.

Pitali smo Upravu Kliničkog centra za komentar povodom postavljanja ovih krstova

– Krstovi su ukrasni detalj na novom objektu. KBC Dedinje ima stilizovan krst, gde su ukrstena četiri srca. Ima jos primera u Srbiji. Koliko ste mi Vi rekli a meni niko, Vama se obratio jedan gradjanin. Nacisticki gvozdeni krst je crn. Ukrašavanje zgrade spolja i iznutra su radili izvodjači radova, a značajnije vesti za Niš i Jug Srbije su otvaranje Klinike gde će spašavati živote i to što je oko 500.000 evra obezbedjeno iz donacija (za opremu), a ne subjektivni utisak pojedinca. Za Upravu KC Nis rekoh sta je vazno kao i za gradjane Niša, jer ovaj deo Srbije na ovo čeka godinama. Pacijent na mostu Gazela u Beogradu ukoliko dobije infarkt za 10-ak minuta je zbrinut u mnoštvu zdravstvenih ustanova, a svaki stanovnik Lece-a, Medvedje, Babušnice ili Preseva nece živ stići do Aleksinca. Sledeca ideja je da svaka Klinika dobije ime po nekom od značajnih ljudi, koji su osnivači neke od Klinika, a tu će osim znamenitih Srba biti i Francuza, Engleza, Amerikanaca, Rusa, Izraelaca itd… Hocemo da podsetimo svet na stara prijateljstva-saopštio je direktor Kliničkog centra Niš, Zoran Radovanović.

Opremanju unutrašnjosti ove zgrade omogućilo je stotinak donatora, uz pomoć kojih je sakupljeno oko 300.000 evra, dok je država pomogla u nabavci medicinske opreme. Na izgradnji klinike posebno se angažovao i direktor vaskularne klinike KC Niš docent Dragan Milić.

Za danas je inače, zakazano svečano otvaranje Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju, koja će doprineti bržem i kvalitetnijem zbrinjavanju pacijenata iz jugoistočnog regiona Srbije. Otvaranju će prisustvovati i ambasador SAD, Majkl Kirbi.  Klinika se prostire na oko 2.350 kvadratnih metara, a izgrađena je po najvišim standardima, ima najsavremeniju opremu i od izuzetnog je značaja za Niš i region.

I.Aćimović-M.Smiljković


Nišville 2017