U zgradi Oficirskog doma sinoć je otvorena izložba kulptura Vasilija Perevalova – umetnika čija profesionalna karijera traje duže od pedeset godina i koji je jedan od doajena niške vajarske scene. Izložba je zakazana za 19 časova. Svojom pedagoškom i stvaralačkom aktivnošću značajno je doprineo razvoju i afirmaciji vajarstva u Nišu.
Od sredine šezdesetih godina XX veka, kada počinje svoj stvaralački put, Vasilije Perevalov se opredelio za princip sublimacije i redukcije forme različitih nivoa, dajući svojim skulpturama uglavnom karakter asocijativnog sa retkim ekskurzima u domen čiste apstrakcije. Pre deset godina u Nišu je priređena retrospektivna izložba koja je pružila uvid u celinu dotadašnjeg umetnikovog opusa. Ovom prilikom Perevalov izlaže radove nastale u poslednjih par godina.
Motivski repertoar i najnovijih dela ima svoje izvorište u svetu figuracije i zoomorfnim motivima, ali odustajući od deskripcije, brišući sve što je suvišno i opisno, umetnik početne motive svodi na kompaktnu kompoziciju uravnoteženih i skladno ritmovanih formi meko modelovanih, glatkih površina. Možda više nego ranije, u kompozicionom definisanju novih skulptura Perevalov koristi formu kugle, u punom volumenu ili segmentarno, koju pozicionira kao centralno jezgro kome u poluzatvorenom ili otvorenom prostoru teže druge forme (Užareno jezgro, Rast, Čuvarke blaga, Žar ptica). Umetnik zapravo reducira oblik često do krajnje, osetljive granice prepoznatljivosti a nominacijom dela posmatraču ukazuje put ka tumačenju i smislu.
U načinu na koji Perevalov definiše figuralne kompozicije ovog ciklusa podvrgavajući ih stilizaciji, prepoznajemo daleko nadahnuće u našoj srednjovekovnoj umetnosti. Ritmika nabora hitona i himationa koju poznajemo sa fresaka doživela je svoje opredmećenje u skulpturama Vladar, Igumanija, Stara monahinja, Stenogoša, Porodica, Čuvarke blaga, kralj Uroša I i kraljica Jelena Anžujska.
Sam likovni izraz Vasilija Perevalova koncentrisat je pre svega na estetiku forme odnosno poštuje principe ravnoteže, simetrije, preglednosti planova, svedenosti konturnih linija a da pri tome njegove skulpture nisu lišene osećajnosti već naprotiv poseduju osobeni lirski, emotivni naboj.
Svojim najnovijim delima autor nas uverava da stvaralačka strast ne miruje ni u poznom životnom dobu. Prepoznatljivim, praksom proverenim, personalizovanim skulptorskim izrazom na radost svih koji poštuju i prate njegov rad, Vasilije Perevalov traje na svom putu vere u estetiku kao vrhovni princip umetničkog dela.
Biografija umetnika
Vasilije Perevalov je rođen 1937. godine u Nišu, gde je završio srednju Umetničku školu. Diplomirao je 1963 godine na varajskom odseku Akademije za primenjenu umetnost u Beogradu. Od 1964. do 1977. bio je profesor u Umetničkoj školi u Nišu gde je osnovao odsek industrijskog dizajna. Kasnije, bio je prosvetni savetnik u Pedagoškom zavodu u Nišu a od 1990. do penzionisanja 2001. godine bio je republički inspektor i prosvetni savetnik za predmet likovna kultura.
Član je ULUPUDS-a od 1969.godine i jedan od osnivača regionalnog društva u Nišu. Na kolektivnim izložbama učestvuje od 1965.godine. Realizovao je 11 samostalnih izložbi u različitim gradovima Srbije. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Niša za likovnu umetnost (1982) i Diplome zaslužnog likovnog pedagoga Jugoslavije (1989). Autor je rektorskog lanca niškog Univerziteta i dobitnik druge nagrade na jugoslovenskom konkursu za spomeničko obeležje u Nišu.
Milica Todorović