Objavljeno: четвртак, 18. јул 2019.

Plaćanje isticanja firme i do pola miliona dinara

Srpski manji preduzetnici i krupnija preduzeća od Nove godine plaćaju porez za isticanje i reklamiranja firme na javnim površinama od 40.000 pa do 500.000 dinara na godišnjem nivou.

To je u javnosti prošlo takoreći neopaženo, a danas se mnogi „hvataju za glavu“ kada su dobili rešenja jer to računaju kao još jedan namet države privredi na izdisaju.

U to se ne računaju obični natpisi na vratima radnji i većim prodajnim objektima, već uštemovane svetleće reklame, razne table koje mušterije upućuju na kafiće, kafane, apoteke, potom reklame ispred raznih radnji koje stoje između robe, krupno istaknuta slova iznad vrata privrednog subjekta, veće nalepnice s imenom firme i slično.

Mnogi koji su već dobili ova rešenja ostali su zabezeknuti i bez teksta jer ocenjunju da je to poveća svota za na primer, za Grad Niš u kome rade samo državna preduzeća i inostrane firme čije se funkcionisanje plaća iz republičkog budžeta od 6.000 do 9.000 evra po radniku. Jedan manji broj privrednika je dobio ova rešenja, a veći broj će tek dobiti. Kada će preduzetnici dobiti ova rešenja zavisi isključivo od opština koje su trebale novi Zakon o naknadama da usklade sa lokalnim propisima. To je u Nišu već učinjeno.

Da ih nazovemo mali preduzetnici se sada bune jer tu naknadu nisu plaćali od 2012. godine do početka Nove 2019. godine kada je zakon propisao plaćanje. U toj odluci tačno piše koliki natpis treba da stoji, a koji se ne plaća. To je 25 puta 16 santimetara. Sem toga, sve ostalo je oglašavanje i to potpada pod plaćanje takse – kažu nam u Lokalnoj poreskoj administraciji u Nišu.

U ovom gradskom poreskom odseku saznajemo da se za isticanje ovakve reklame plaćaju dve naknade po takoreći istom osnovu.

To je nekadašnja firmarina koja se obračunava bankama, osiguravajućim kućama, kockarnicama, kladionicama i sličnim privrednim subjektima, a koje imaju godišnji prihod iznad 50 miliona dinara. Iznosi za isticanje firmi kod njih dostići će i do 500.000 dinara.

Drugi i mnogo važniji osnov za male privrednike je naknada za oglašavanje koju plaćaju vlasnici pekara, poljoprivrednih apoteka, optičarskih radnji i drugi preduzetnici čiji prihodi ne premašuju ovu sumu od 50 miliona dinara. Oni će plaćati takozvanu taksu za oglašavanje koja iznosi nešto iznad 40.000 dinara na godišnjem nivou.

U Nišu se masovno prodaju samo toalet papir i alkohol. Jasno se vidi kupovna moć građana kada ja sa prodavnicom mešovite robe imam dnevni pazar koji jedva preskoči u petocifrenu brojku. Kada dnevno zaradim 15.000 dinara, „trljam ruke“ od zadovoljstva, iako znam da je od toga tek nešto manje od trećine moje. Koleginica pored mene prodaje robu na merenje za kolače i torte. Pa da bi ja i ona ukupno dali 80.000 dinara za isticanje svojih proizvoda trebalo bi da prodamo tonu robe, ali pre toga da je uredno platimo – kaže nam Dragan D. proizvođač papirne galanterije koji ima radnju na pijaci kod niške Tvrđave.

U Poreskoj administraciji insistiraju na tome da „nisu oni u gradu to izmislili nego to propisuje novi Zakon o naknadama, a koji podrazumeva i naknadu za korišćenje javne površine za „reklamiranje“ i to počev od 1. januara ove godine.

Velike firme koje spadaju da kažemo u višu klasu plaćanja, oni će morati da plate firmarinu u iznosu od 10 prosečnih zarada za prethodnu godinu za period od šest meseci. To su banke, proizvođači naftnih derivarta, kockarnice i drugi. A, na primer, pekara sigurno ne zaradi 50 miliona dinara godišnje, ona će plaćati taksu za isticanje reklame na javnoj površini i to će iznositi oko 40.000 godišnje što je nešto više od 3.000 dinara mesečno. Tu ima razlike i po zonama u gradu gde centralna svakako plaća najvišu tarifu – objašnjavaju poreznici.

gradjanin.rs

Vaš komentar: