Poginuo mladić kod Niške Banje koji je dobrotu platio životom

Mladić Stefan Kocić.(20) iz Niške Banje poginuo je rano jutros oko 3,45 u blizini banjske rampe, na ulazu u Nišku Banju, kada je na njega automobilom „BMW“  naleteo vozač Dejan M. (27) koji je zbog povreda glave odvezen kolima Hitne pomoći na Kliniku za neurohirurgiju. Kako nezvanično saznajemo, Dejan M. iz naselja Brzi Brod je bio pod dejstvom alkohola, a i automobil mu je bio neregistrovan. On se navodno vraćao iz provoda iz Niške Banje prema Brzom Brodu kada je naleteo na Stefana.

Sa Stefanom je u društvu bio njegov najbolji drug Marko koji je nakon nesreće bio u šoku i pod dejstvom sedativa. Njegov stric, Aleksandar Pavlov je petnaest minuta posle nerseće bio na licu mesta da bi doveo Marka kući.

To su strašne scene. Još uvek ne mogui da dođem sebi i shvatim da je Stefan poginuo. On i Marko su išli normalno trotoarom kada su videli da neki tridesetogodišnjak ne ume da promeni gumu na „Zastavi 101“. Odlučili su da priđu i pomognu. Nije prošlo dugo kada su videli da im se „BMW“ približava, ali tu je put širok još nekoliko metara. Mogao je da ih zaobiđe, ali nije. Stefana je odbacio prilikom udara nekih desetak metara. Nije mu bilo pomoći. Ovaj čovek sa „Zastavom“ umesto da krene da pomaže, on je nekako stavio gumu i pobegao. Stefan je bio sjajan radnik, pošten momak. Marko trenutno spava jer je pod dejstvom sedativa za smirenje. Nije fitzički povređen, ali nije mogao da dođe sebi od tragedije – rekao je Markov stric Aleksandar Pavlov kod koga je Stefan bio poslovođa u pekari.

U stanu Kocića u Niškoj Banji još ne mogu da veruju da Stefana nema. Dok majka Biljana vadi iz novčanika Stefanovu sliku, sestra Milica je uplakana. Otac Zvezdan i majka Biljana pored Stefana imaju još dve kćeri.

Prvo sam mislila kako mi je dojavljeno da je Stefan povređen, videla sam kola Hitne pomoći i molila boga da su povrede male. Onda sam videla muževljevu grimasu lica koju nikada neću da zaboravim. Zadesilo nas je najgore. Bog uzima najbolje. Stefan je toliko bio dobar da je svima pomagao i na kraju je tako stradao. On je jednom, pričao mi je, naišao na prosjaka bez noge na autobuskoj stanici u centru Niša i dao mu poslednji novac iz džepa. Uhvatili su ga bez karte u autobusu, a hteo je da je plati tim novcem. Pitala sam ga zašto je to uradio, samo je odmahnuo rukom- priča uplakana majka.

Majka Biljana kaže da su Stefan i Marko bili najbolji prijatelji da da su bili u trećoj smeni u pekari „Aca“ gde je Stefan bio šef smene.

Stefan je došao s posla i krenuo je kod jednog druga, tu dole blizu rampe u banji, družili su se. Promenio je patike, uzero ranac i tada sam ga poslednji put videla. On je bio dobar radnik, nosilac posla, i hteo je da uskoro polaže vožnju za auto. Imao je psa koji je uginuo, a koga je obožavao. Jao bože, još ne mogu da dođem sebi da se nešto tako desilo strašno. Moj Stefan je samo stao da pomogne – priča uplakana majka.

Prema nezvaničnim podacima, Nišlija kome su hteli Stefan i Marko da pomognu, vozio je neregistrovanu „Zastavu“. On je kako nezvanično saznajemo ubrzo uhapšen, ali još uvek nemamo potvrdu policije o tome.

M.S.