Objavljeno: ponedeljak, 15. decembar 2014.

Predloženi nacrt Zakona o borcima – odbaciti u celosti!

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Branko Avramović, predsednik Srpskih veterana AP Kosova i Metohije

Branko-Avramovic U samom nacrtu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica nije učestvovao niko od izabranih predstavnika ratnih veterana, boraca, članova porodica palih i umrlih boraca i lica koja su poginula ili umrla u vojsci u miru.

Oni koji su učestvovali u izradi ovog nacrta, nisu mogli uzeti u obzir stvarne probleme i potrebe ratnih veterana, boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovakvim predlogom Zakona ne postoji mogućnost da se materija u ovoj oblasti uredi tako što će prava i zaštita koja se obezbeđuje građanima afirmisati trajne vrednosti borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti i ustavnog poretka zemlje, nego budi i produbljuje revolt i nezadovoljstvo pomenute populacije, koja može dovesti do nesagledivih negativnih posledica po celu zemlju. Po toj osnovi, Zakon ne sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti.

grb-srpski-veteraniZakon umanjuje prava pojedinim kategorijama boraca

Iz ovih razloga, predlaže se povlačenje ovog zakona po hitnom postupku!

Predloženi nacrt zakona je izuzetno loše rešenje, koje u obliku u kome se trenutno nalazi, ne pruža neophodan nivo zaštite svim kategorijama iz domena boračko-invalidske zaštite.

Naprotiv, odredbe nacrta zakona značajno umanjuju prava pojedinih kategorija u odnosu na prethodna zakonska rešenja. Uočeni su brojni nedostaci tekst je preobiman, konfuzan, a pojedini članovi su bez smisla i potpuno nepotrebni.

Definicija u Obrazloženju nacrta zakona na strani 6. stav 1, kojom se obrazlaže Član 4. stav 4 i 5 ovog nacrta zakona, predstavlja nameru i najgrublje kršenje Člana 21. Ustava Republike Srbije, koji zabranjuje svaki oblik diskriminacije.

Naime, značajan broj lica je ostvario i dalje ostvaruje prava po osnovu oštećenja organizma zadobijenih u oružanim akcijama nakon maja 1992., 1993.,1994.,1995., pa i 1996. godine, na teritorijama bivših republika SFRJ.

Kategorizacija boraca (Član 31.) iz Člana 4. stav 4,5,6 i 7 i Člana 5. ovog nacrta zakona je restriktivna, podrazumeva boravak u oružanim akcijama gotovo godinu dana ( I grupa ),  Izuzetno što je bilo moguće pretežno licima u aktivnoj službi u vosci, MUP i manjem broju državnih službi, pri čemu II I III grupa boraca, koju čini 90% boračke populacije, suštinski ne može ostvariti nikakva prava predviđena ovim nacrtom.

Inače, prava boraca su svedena u najvećem delu na nematerijalna i ne postoji razumno obrazloženje za odnos prema pravima boraca (II i III grupe) u odnosu na prava RVI, mirnodopskih, civilnih invalida i porodica žrtva rata.

U nacrtu nisu definisane zone borbenih dejstava

U predloženom nacrtu zakona nije definisna zona borbenih dejstava, koja bi bila osnov za kategorizaciju boraca, poput rešenja u svim zakonima zemalja nastalih na prostoru bivše SFRJ.

Prilikom dokazivanja statusa boraca veliki problemi će nastati iz razloga ne postojanja propisane dokumentacije odredbama ovog nacrta zakona, jer nadležni državni organi ne poseduju kompletnu, ažuriranu i preciznu evidenciju za svako lice, a Članom 175. isključuje se mogućnost atributa tzv. kvalifikovanog svedoka.

Sporna preambula

U preambuli “Obrazloženja” nacrta zakona predlagač se poziva na Član 69. stav 4. Ustava Republike Srbije, koji definiše da “invalidi, ratni veterani i žrtve rata imaju posebnu zaštitu po zakonu”, a u kompletnom tekstu nacrta se nijednom rečju ne spominje termin “ratni veteran”.

Glava VII (“UDRUŽENjA”) praktično ozakonjuje dosadašnji, uredbom Vlade regulisan status tzv. “reprezentativnih” udruženja, koja je inače bila problematična u smislu definicije, statusa i naročito dodele finansijskih sredstava iz budžeta države. To je izazvalo sumnju na regularnost, a dokazano je da su iste bile opravdane. Ovakvim predlogom u Čl. 213. tačka 4. se praktično stavljaju u povlašteni položaj udruženja, kojima je država omogućila u ranijem periodu, da formiraju mrežu odbora, dobiju kancelarijske prostore i raspolažu ogromnim finansijskim sredstvima za rad ( sa nikakvom ili neadekvatnom kontrolom). Udrženje koje bi prema ovom Članu ( Čl. 213.) nacrta zakona steklo status reprezentativnosti, prvo mora da ima pozamašna sredstva kojima bi registrovalo odbore u 2/3 opština Republike Srbije, što je bespotrebno i nenamensko trošenje sredstava. Osim toga, prema Zakonu o udruženjima, moguće je promeniti statut u vrlo kratkom roku i doći do potrebnih uslova za “reprezentativnost” ( Čl.213. stav 3.).

Na vidiku hiperprodukcija boračkih udruženja

Ukoliko ostane ovakvo rešenje u nacrtu zakona, neminovno će dovesti do još veće hiperprodukcije boračko-invalidskih udruženja, raznih vrsta mahinacija i “trke” za reprezentativnošću”, što nije cilj, naprotiv, neophodno je objedinjavanje i ukrupnjavanje postojećih. Rešenje za ovu problematiku je zadržavanje samo Čl. 212. koji definiše svrhu i ulogu udruženja, a novom, pravednijom i transparentnom Uredbom Vlade ili drugim podzakonskim aktom, regulisati krovnu organizaciju, u kojoj bi veći broj udruženja prvo formirao skupštinu po delegatskom principu, a zatim rukovodeće i ostale organe u smislu takve Uredbe ili drugog akta.

Prilikom izrade nacrta zakona predlagač nije u potpunosti sagledao kompletnu problematiku veteranske populacije u Republici Srbiji i nije koristio iskustva zemalja iz okruženja, čiji zakoni se uspešno primenjuju 10 i više godina i osnovni cilj- priznavanje statusa i prava ratnih veterana (boraca) nije ostvaren.

Broj člana u Nacrtu zakona i vaš predlog za izmenu

Član 4. treba dopuniti, na način da se tačka 7. pomeri u tačku 8., a tačka 7. treba da glasi: 7. vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa učestvovanjem u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira posle 27. aprila 1992. godine izvan prostora SRJ, na teritoriju pod zaštitom UN, pod komandom nadležnih organa-Mup RS Krajina (Kosmetskotoplički dobrovoljački Odred) i ostale jedinice koje su bile pod komandom tamošnjih snaga za odbranu Srpskog življa na tim zahvaćenih ratom,teritorijama.

Član 31. – treba preformulisati i u njemu definisati «Zonu borbenih dejstava» Stav 2 briše se i glasi:  borac iz stava 1. tačka 2. ovog člana razvrstava se prema vremenu i teritoriji vojnog angažovanja u sledeće kategorije:
1. borac I kategorije iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine i rata u SRJ iz 1999. godine (borac iz člana 4. tač. 4), 5.),6.),7.),8.) i člana 5. ovog zakona, koje je u zoni borbenih dejstava proveo najmanje 45 dana, kao i borac kome je priznato svojstvo ratnog vojnog invalida, bez obzira na dužinu njegovog angažovanja.

A, šta sa Vukovarom? I rešenja!

A šta će da se desi sa Veteranima koji su učestvovali u operaciji «Vukovar» 1991. godine i u zoni borbenih dejstava-pri JNA,proveli 44 dana u prvim borbenim redovima do oslobođenja od Ustaša,tj do 28.novembra!???
2. borac II kategorije iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine i rata u SRJ iz 1999. godine (borac iz člana 4. tač. 4), 5.),6.),7.),8.) i člana 5. ovog zakona koje je vršio vojne ili druge dužnosti u vezi sa učestvovanjem u oružanim akcija izvan zone borbenih dejstava, bez obzira na dužinu njegovog angažovanja.
Zadržati stav 3. dodati Stav 4. Pod zonom borbenih dejstava, u smislu ovog zakona, smatra se prostor u kome su izvođena borbena dejstva, na kopnu, vodenoj površini ili vazduhu, određen ili ograničen po frontu linijom dodira i po dubini do zadnje granice dometa neprijateljskog taktičkog naoružanja sa kojim je neprijatelj delovao u ratu ili u drugim oružanim akcijama, u zoni odgovornosti jedinice kojoj je borac pripadao.
Član 67. Pravo na mesečno novčano primanje ….Pored navedenih kategorija, potrebno je uvrstiti i “borac I kategorije”,tj predvideti vid Spomenice za one učesnike koji su bili u oba rata,i kao takvima predvideti određene benefite!
Član 101. treba da glasi: Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da vojnim invalidima, korisnicima porodične invalidnine, civilnim invalidima rata, borcima I kategorije po ovomzakonu, kao i korisnicima mesečnog novčanog primanja po ovom zakonu propiše olakšice uostvarivanju komunalnih usluga, sa umanjenjem za 50%,kao i otvaranje Kancelarija za pitanja Veterana u svim lokalnim samoupravama.
Član 110. Besplatna i povlaštena vožnja Potrebno je pored drugih, navedenih kategorija uvrstiti i borca I kategorije,nosioca Priznanja-Spomenice!
Član 119.- a) Jednokratna pomoć u slučaju smrti korisnika Potrebno je pored drugih, navedenih kategorija uvrstiti i borca I kategorije,kao i počasni vod Vojske Srbije!
Član 153. stav 2. – propisani rok treba ukinuti za pojedine vrste bolesti, konkretno PTSP.
Član 154.- propisani rok treba ukinuti za pojedine vrste bolesti, konkretno PTSP.
Član 198. stav 6. je u koliziji sa Članom 5. (strani državljani)
Član 212. UDRUŽENjA
Član 212. zadržati u celini, a Član 213., 214. i 215. brisati u kompletu.

Gubitak značajnih primanja

Donošenjem predočenog nacrta zakona Članom 246. tačka 14. prestaje da važi Uredba o pravu na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od V do X grupe iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 81/05), čime navedena kategorija gubi značajna primanja.

Obrazloženje upućenog predloga za izmenu

Gore navedeni predlozi za izmenom postojećih članova su temeljni minimum prava boraca. Definisanjem zone borbenih dejstava i dve kategorije boraca jasno i nedvosmisleno se razvrstavaju učesnici oružanih sukoba na lica čiji je život bio neposredno ugrožen i lica koja su bila mobilisana (pa i prisilno) ili su na drugi način imali učešće u oružanim sukobima bez ili u znatno manjoj opasnosti po život, mogućnost ranjavanja, zarobljavanja, itd. Rok od 45 dana provedenih u zoni borbenih dejstava je vreme na koje su nadležni vojnoteritorijalni organi upućivali mobilisano ljudstvo na ratište u fazi raspada SFRJ pa je samim tim i optimalan kao zakonsko rešenje.

Šta je logično, a šta ne?

1999. je izvršena mobilizacija manjeg obima, u smislu slanja ljudstva u zonu borbenih dejstava (AP KiM). Većina pozivanih V/O je bila na stacionirana na ostalom teritoriju SRJ i logično je da im pripadne status borca II kategorije.

Definisanjem pravnog statusa učesnika oružanih sukoba nakon 27.aprila 1992. godine ( Član 4. stav 7.) reguliše se status boraca koji su učestvovali u oružanim sukobima izvan granica SRJ, u međunarodno priznatim «Zonama pod zaštitom UN» u odbrani naroda i teritorija pod komandom nadležnih organa. Predmetni teritorij je bio izložen agresiji što je međunarodno-pravno definisano nizom rezolucija SB UN iz tog vremena. Ovim Članom se štite prava boraca, danas državljana Republike Srbije, koji to pravo ne mogu da ostvare ni u jednoj državi nastaloj nakon raspada SFRJ. Činjenica da je veliki procenat ratnih vojnih inavalida stekao taj status i koristi zakonska prava upravo u terminu od 1992.-1996. godine na teritoriji izvan SRJ, dovodi ostali broj učesnika rata iz istih jedinica, istog vremena i mesta oružanih akcija u diskriminatorski položaj, što je u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije ( Član 21.).Ostale sugestije su u cilju bolje formulacije pojedinih članova, sprečavanja kolizije postojećih zakona i pravednijeg rešenja prvenstveno za boračku populaciju što je i proklamovano kao cilj donošenja novog zakona.


 

Nišville 2017