Dakle, protesti – deus ex machina.
Sve naše teskobe, nemoći, (ne)činjenja, strahove, laži sabijene u jedno lice, ime i akciju – biti protiv Aleksandra Vučića.
Dokaz da se teško ili ničemu nismo u stanju naučiti, pa stalno ponavljamo jedne iste greške, koristeći staro ofucano oružje nadajući se povoljnom ishodu u novim, i sve zamršenijim bitkama.
Kao narod koji voli uljuljkanost u bezbrižnosti, svemoćne heroje koji preko noći donose blagostanje ne tražeči nikakvu nadoknadu – i ovog puta većina naseda na isti trik.
Do juče u hibernaciji, odjednom se javlja novoprobuđena (tek punoletna), omladina osvežena saznanjem kako u Srbiji postoji nepravda, pljačka, siromašni i bogati između kojih je jaz prekrivene provalije i izlazi na ulicu u proteste motivisane akcijom – srušiti Vučića!
Kako svaka akcija proizvodi reakciju – pitanje onih koji vole da zauzimaju racionalnu distancu bilo je „Dobro, a šta posle? Kad se stišaju emocije i radost pobede, hteli ne hteli – moraćemo privesti živote pod te, tako nerado prihvaćene institucije sistema i početi da se ponašamo odgovorno – za početak prema sebi, kako bi se to odrazilo i na društvo.
I tu je negde, prvi stepenik koji ni jedan, od već viđenih revolucionara (koji su se izređali u Srbiji) nije uspeo da prekorači već se svojski zapleo, a potom i udavio u burazersko-dođešmi šemama.
Mnogo je pitanja i strepnji. Bilo bi suviše lako (p)ostati opijen poletom mladosti koja se bori za ostvarenje prava svih nas!
Gorak ukus iskorišćenosti i bačenosti, nikako nas ne napušta – već 17 godina, kad su poslednji dobrotvori stavili sebe na oltar mučeništva i preuzeli na sebe sve rizike kako bi nama obezbedili blistavu budućnost.
Kad tome dodamo, strepnju od koje se ježimo – kako će i ovaj eksperiment doneti prosperitet samo nekima – dok će većina ostati u bubnju za sledeće izvlačenje – tekuće proteste je teško videti kao revolucionarni iskorak napred.
U očekivanju da stvarni kreatori izađu iz senke i pretstave se, nema nam druge nego da radimo isto kao i do sada, čuvamo sebe, svoju decu i porodicu.
E, Ljiljana, vasu nesposobnost i nemoc, pa i glupost kada ste bili mladi projektujete u ovoj omladini i studentima. Niste u pravu. Ljubomoru iskazite na drugaciji nacin,a ne diskretno braneci Vucica.
Blago tebi kad sve znaš i nema tajne univerzuma koju nisi prozreo i samleo.
reći nekom da je nesposoban, nemoćan i glup je izuzetno doraslo i primer iz kog treba učiti.
Sreća pa izaziva tek trenutnu odvratnost i osećaj za povraćanjem, koji se brzo prevaziđe
Komšija mi kaže: „Čiko da li da idem i ja, ima i dobrih drugara ali i mnogo loših, koje neki matorci huškaju“ !
Obratila se deca „pravoj“ adresi !
I kako ste i šta rekli deci ?
„Idite deco , mi ćemo vas zastupati na sudu , ako vas iskoriste i odbraniti od matoraca – „huškača“ !!! Jedan izlazak na ročište je 50 eura ,ali mi ćemo ,zbog vas mladih , raditi za DŽ“! A na ulici su sve loši studenti iako vam se obratio stariji maloletnik .
Bravo „kancelarijo“ , to je pravi način i ne sumnjam da ćete tako postupiti ?