Objavljeno: utorak, 31. decembar 2013.

Braćo Srbi, stoko jedna!

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dalibor Popović Pop

pop2Rečima romana Tvrđava podižem bedem između nas:

“Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Kako onda misliš da živiš?”

Danas je prvi dan ostatka mog života. Braćo Srbi, stoko jedna!

Pametnom dovoljno, budali i previše.  Biće da ipak nismo svi isti i nikad nismo bili a da li ćemo pokazaće jutra. Meni se smrklo. Noć je. Duboka.

Neću da razbijam telefonske govornice, autobuska stajališta, bijem pedere, prezirem Hrvate, pišem samo ćirilicom. Neću da navijam za “večite” i uzimam plastične kese u prodavnici. Ne pada mi na pamet da jedem u Mekdonaldsu i ako su im kese papirne. Neću da mrzim Beograd ili da mrzim, da čekam nekog kod konja, čekam nekog kod drugog konja, da nekog čekam, mlatim praznu slamu. Nema šanse da pijem vina iz “dedino” bure ili nišku vodu sa česme dokle god je onaj orač u vodovodu. Nikad ne palim, onako, dole sveću za mrtve a gore za žive. Ne palim u inostranstvo. Neću da se palim na politiku i primam na fudbal, da jurim klinke  ili čujem gangam stajl. Neću bre da instaliram windows osam, pušim elektronske cigare, gledam u televizor. Mrsko mi je da čitam crnu hroniku i raspravljam na društvenim mrežama. Ne kukam, nikad ne divljam. Ne popunjavam sportsku prognozu. Nisam onaj koji titra, muva ili mulja išta sem grožđa. Ne pričam zbudale i ne pišam u Nišavu. Nikad ne raspravljam čemu god i bilo gde.

Na koncu ne želim ni da u Srbiji podne bude u jedanaest sati kao što je sad ali hoću i uvek stajem autostoperu i udelim nesretnome i imam veliki merak i potrebu da poentiram misao Tvrđavom, Meše Selimovića:
Ništa značajno se ne može učiniti javno. Javno se laže, javno se govore velike reči, javno se pokazuje spoljni izgled, javno se vrši nasilje. Važne stvari, dobre ili rđave, čine se tajno, one se pripremaju dok mi slabašni spavamo…

Nisam ja izmislio ono bratsko tepanje to nam vek već tepa uzrečica Miloša Obrenovića, dotičući izgleda samo nedužnu živinu.

Sestre moje i Braćo Zemljani, zauzimam busiju, a Vama mudrima da nema više popuštanja, rekao sam.

Vaš komentar: