Prijateljima, kojima sam obećao da ću im ispričati priču i utiske o Rimu…
KVIRINAL
Predsednička palata, kao i čuveni restorani, npr. President, odmah ispod.
Davno ga naseljavali Sabinjani i Etrurci, Srbi… ko će pohvatati više te istorijske spise iz vremena kad se za istoriju malo znalo.
Nekada mesto za mirni život i upravljanje svetom, sada senka i zatišje.
Kvirinal se danas identifikuje sa Palazzo del Quirinale, zvaničnom rezidencijom predsednika Republike Italije, jednim od simbola države. Pre ukidanja monarhije 1946, to je bila rezidencija italijanskih kralјeva, a pre nego što je to bilo, rezidencija papa, sve do 1870. (sa izuzetkom kada je Napoleon bio deportovao Pija VI i Pija VII u Francusku, i proglasio Kvirinal za carsku palatu, haha).
Tu su i stanovi koji su opremlјeni za svaku posetu stranih vladara ili velikodostojnika.
Nekada su ovde postojala i Konstantinova kupatila. Kao i u Nišu. Danas ih nema, osim po kojeg ruševnog ostatka.
Ovde su mnoge važne zgrade i spomenici, uglavnom izgradjeni za vreme baroka od strane lokalnih moćnih porodica. Crkva Sant’Andrea al Quirinale (Bernini, 17. vek) napravljena za kardinala Pamfilija, nećaka Pape Inoćentija X. Zatim Četiri Fontane Pape Siksta V, Chiesa della Santissima Trinità e di San Carlo Borromeo.
Tu su Piazza i Palazzo Barberini, gde je sada smeštena Galleria Nazionale d’Arte Antica.
Palazzo Baracchini iz 1883. danas gosti Ministarstvo odbrane.
Crkva San Silvestro al Quirinale, Palazzo Colonna (17. vek), ispred Palazzo Rospigliosi Palazzo della Consulta (arhitekte Ferdinanda Fuga), podignuta za Papu Klementa XII, danas je dom Ustavnog suda, a nalazi se direktno naspram Palazzo del Quirinale.
Pre nego su komarci došli iz Severne Afrike svakako bili su ljudi naseljeni ovuda. A onda se sve poremetilo, Pije mali je komarčicu jednu popio; o tome govore sveske-svici iz Aleksandrijske biblioteke. Tek su tada počeli da izmišljaju malariju.
Zato je danas centar Rima okružen velikim zelenim površinama, sa sve raskošnim antičkim vilama.
Najznačajnija je Villa Borghese, sa velikom pejzažnom baštom koja je izgrađena u naturalističkom engleskom stilu iz 19. Veka; Villa Ada je, pak, najveći javni panoramski park u Rimu.
Inače, Rim je podelјena na 19 „Municipi“ (teritorijalnih jedinica). I svaka obiluje manjim ili većim parkovima. A tu je i Sveta stolica, koja osim Vatikanskog grada ima i vanteritorijalna prava nad nekim palatama i crkvama, većinom u središtu grada.
Drugi mali zaseban entitet čini Malteški red koji se sklonio u Rim nakon što je Napoleon osvojio Maltu 1798. Ovaj entitet nema svoju posebnu teritoriju, ali ima palate i druga čuda.
Galleria Borghese sa 20ak soba obiluje antikvitetima i delima Renesansne i rane Barokne umetnosti (Karavadjo, Bernini), sa veličanstvenim parkom koji je okružuje, i izlazi na Pinćio (jedan od 2 glavna vidikovca) i Piazza del Popolo …nešto što se treba obići. Tamo sam voleo da šetam, sećajući se Čairskog parka i Niške Tvrđave.
U kapeli kardinala Kontarelija francuske crkve San Luigi dei Francesi (kod Navone, dakle na drugom kraju odavde), nalaze se i druga 3 Karavadjova remek-dela: Nadahnuće Svetog Mateje, Pozivanje Svetog Mateje i Mučeništvo Svetog Mateje.
Za Mateje ulaz slobodan, samo ubaciš novčić i svetlost otvori, odnosno obasja sliku u punom sjaju (na slici zaigra napetost u dramu).
Jedan drugi slikar, Ćiriko, imao je najbolji pogled u gradu, živeći u mansardi zgradice na Španskom Trgu, odakle je 30 godina stvarao dela inspirisan tom lepotom… I tu je sada muzej.
Sa muzeja-kuće Giorgio de Chirico preko Piazza di Spagna, pogled se pruža na čuveni Via Condotti, gde su na 100ak metara drevne kaldrme posadjene obostrano radnje najpoznatijih (i najskupljih) italijanskih dizajnera.
Radnjica i robnih kuća manje poznatih italijanskih ili drugih brendova ima duž cele Via del Corso, od trga Venecije do trga Populi celom svojom impozantnom dužinom, kao i u pritokama sačinjenim od bezbroj okolnih uličica… radnje i restorani, ceo Kampo Marćio…
Najbolјi način da se oseti grad – i da se pronađu neke od neobičnih (i pristupačnijih) prodavnica – su cik-cak maršrute iz ulice u uličicu, od Piazza do Piazza. Za par sati šetnje, krećući se od živahnog Piazza Navona, pa odlučno na jug kroz Campo dei Fiori, gde su ko čičkovi kafići, brze (a i sporije) hrane i cveće, na očaravajući Piazza Farnese, sa svojim parom fontana i renesansnim palatama. Odatle, ko hoće i može više, nastavlјa se Ponte Sisto. Ovaj most nudi jedinstven pogled na lepotu Rima, od Gianicolo brda koje se uzdiže na zapadu, do bazilike Svetog Petra na severu. Po prelasku Tibra stigne se u šarmantni Trastevere, stari Ohrid Apeninskog poluostrva.
Poput pice na parče (pizza al taglio), gelato (sladoled) je svuda po širem centru Rima. Fenomenalno ga prave, a najpoznatiji je kod Giolitti-ja, nalazi se na finom ćošku izmedju Panteona i Italijanskog parlamenta. Blago Talijanskim poslanicima. Buonissima! Ovi naši to nemaju.
138 koraka pa sredinom 18. veka vodili su od Španskog Trga do francuske Trinità dei Monti crkve na brdu. Tako će biti i sredinom istom 21. veka. Ljudi, kaldrma, cveće kad mu je vreme i sve i drugo svašta životu su leva srčana pretkomora kad si u Rimu. Kad ja ili drugi Srbini stanemo na visoku stepenicu ovog doživljaja, uhvativši špansku kragnu Francuzima, Talijanima i Vikinzima, upotpuni se ona praznina u Panteonu, crna rupa koju slikaju žutajci iz dalekih azija.
Fontana di Trevi arhitekte Nikole Salvija je dobra turistička atrakcija. Najizrazitiji predstavnik barokne umetnosti. Elem, ne zamerite puno, ne volim da je vidim!
Ja sam se za vreme koje sam provodio tamo verovatno ubacio u taj njihov rimski fazon, drugi stan gde sam živeo mi bio na 5 minuta od čuvene fontanice, tako da mi postala baš muka od gužvi i po najvećoj kiši i po najvećoj vrućini i po danu i po noći od jednog najobičnijeg bazena po sred gradskog jezgra…
Stvar ukusa. Kažu ako bacaš novac metalni tamo da će se vratiš.
Ne bacajte ništa što nije za bacanje, a će dodjete tamo gde hoćete.
Ostala značajna mesta baroka iz sedamnaestog veka su Palazzo Madama, danas sedište italijanskog Senata, i Montečitorio, sedište Narodne Skupštine. Tu pored ima mnogo dobar sladoled. A kad pojedeš par-nepar božanstvenih kugli, onda je Rim ono malo što je ostalo od njega – ideš ka Navoni, zaobidješ Panteon, turiste, studente, pajace, budale i druge gužve, obidješ jeftinije a odlične nearmani-neversaći italijanske i španske radnjice (Via del Governo Vecchio) za manje para a više kvaliteta (handcraft) nego u Srbiji, irske pabove i etrurske gostione.
Sad mi jasan i Cezar kad je kao pionir prvi put na konju prelazio tada drveni most preko Tibra iz Trastevera ka Campio Marzio. Nije bilo toga kao sada što je, ali siguran sam da je magija vlasnik prostora tog bezvremena.
Voleo sam Trastevere. Davao svaki dinar za muzičare na trgovima i pajace na jednotočkovnim biciklima. Kaldrma koju smo u Nišu zamenili asfaltom tamo je ostala da postoji. No, tamo se još ni ne nazire brdo, a kamoli neko od ovih 7 iz priče, al šta su pa brda bez ravnice…