Prijateljima, kojima sam obećao da ću im ispričati priču i utiske o Rimu…
Viminal – najmanje brdo. Čak sumnjam da je pravo brdo. Al’ moralo da bude 7 komada, ne ide da bude 6.
Kažu to je “Prst koji usmerava ka centru grada”. Verovatno su mislili na srednji.
Via Cavour-om spušta se, preko Eskvilina (jugoistočno) i Sante Marie pravo na Fori Imperiali, tj. na Forum, Veneciju (Piazza Venezia), Koloseum (Anfiteatro Flavio – Colosseo). Severozapadno naginje ka Kvirinalu, preko Trga Republike (ispod Opservatorijuma) i Via Nationale (još jedna šoping zona i turist barovi), ali izrešetana trasom mreža kaldrme s malim trgovima (i crkvicama), kafeima i restoranima, i krdom ljudi koji tuda prolaze, zastajkuju ili se druže…
Tu mu je blizu i La Sapienza (najstariji univerzitet u Rimu, sa isto tako najstarijom poliklinikom) i studentski oplemenjenim kvartom sa opuštenim klubovima avangarde koji ga prati – San Lorenzo – severoistočno, dok se jugoistočno nastavlja na trg Vittorio Emanuele, pa na Porta Maggiore…
Onda Teatro dell’Opera i Termini.
Palata Viminale nalazi se na samom vrhu brda, gde je i sedište Ministarstva unutrašnjih poslova, koje će Talijani-Rimljani jednostavno zvati Il Viminale.
Naravno, (u Rimu živeti i Rim samo obići su sušte suprotnosti!) nikada nije isto neki grad samo turistički obići i u njemu živeti i raditi.
Rim ima tri aerodroma. Dva od njih su u vlasništvu društva Aeroporti di Roma. I mi imamo aerodrome. Doduše, s njihovih se više leti.
Međunarodni aerodrom Leonardo da Vinči ili Rim-Fjumićino je najveći i glavni aerodrom u Italiji i vrlo važna evropska vazduhoplovna luka. Druga dva najviše koriste niskobudžetne i čarter avio-kompanije za svoje letove ili privatni avioni i helikopteri.
Rim je isto tako važno sedište italijanskih železnica. Prva železnica u Rimu, a druga u Italiji bila je pruga Rim-Fraskati koja je otvorena 1856, a 150 godina posle otvorena je i nova brza pruga između Rima i Napulјa na kojoj vozovi mogu postići brzinu i do 300 km na čas. I naši vozovi su udobni i brzi, što možemo konstatovati zahvaljujući opšteprihvaćenoj teoriji relativiteta Milevinog muža, dr Ajnštajna.
Italijani, kao i ostatak nam Evroazijskog kontinenta upražnjavaju mnogo više negoli mi takozvani šinski saobraćaj. U Nišu smo znali da ukidamo tramvaje, ali i da sečemo grad, nekako sve nakrivo.
Sistem javnog prevoza gradske nadzemne železnice sastoji se od 40-tak železničkih stanica. Glavna je Roma Termini, otvorena 1863, najprometnija stanica u Italiji sa oko 600.000 putnika dnevno. U sklopu stanice nalazi se veliki trgovački centar, po čuvenju skoro kao Podzemni u Nišu. Druga po veličini stanica je Roma Tiburtina, ostale veće su Roma Ostijense, Roma Trastevere, Roma Tuskolana… Vole tamo ljudi železnički saobraćaj, šta da vam kažem; i mi smo nekada bili Zemlja za diku.
Rim ima dve linije metroa koje su otvorene 1955. (linija B, plava) i 1980. (A, narandžasta). Ukupna dužina sistema je 38 km. Ove dve linije seku se samo na jednom mestu, na stanici Roma Termini. Trenutno se gradi i linija C koja će biti dugačka 34 km i imati 39 stanica. U planovima je i linija D. I mi imamo planove. Na vodi, a i u vazduhu.
Sistem javnog gradskog prevoza sastoji se i od mreže autobusa, tramvaja i trolejbusa kojima upravlјa ATAK (gradsko društvo za javni prevoz). Danas ATAK upravlјa na 300 linija sa oko 3 hiljada vozila kojima godišnje preveze milijardu putnika. Za celokupan saobraćaj važi ista karta. Mi, Srbi na radu u Rimu smo, naravno, uvek radije voleli da se švercujemo. Toliko smo se bili izvežbali u tome, da smo mogli i kondukteri da budemo. Uštedimo i po 2 evra za kartu, a uveče i kafani se plače kad odemo kraći za 200, jer od nas neće naći bolje goste.
Zbog saobraćajnih zagušenja koje su uzrokovali automobili u užem centru grada je uvodjena i zabrana vožnji.
Na putu ka novom stanu, Na trgu Porta Pia treba da počnu demonstracije levičarskih partija i njima bliskih sindikata i drugih organizacija. Ne zna se odakle navire više ljudi. Policije, karabinjera, specijalaca i civila ko pleve …
Rim je važan muzički, filmski i muzejski centar. Doduše, moram da priznam da dosade ti muzeji. Svi muzeji liče jedni na druge.
Čak razmenjuju eksponate.
Rim je muzej na ulici. I Niš je ulica!
Kafane su već nešto drugo. Svaka liči na sebe, ako ima dušu.
Mnogo je kafanica rimskih koje ne liče, osim cveća i stepenica sa brda…
Sve se tamo nalazi što traži putnik namernik.
U njemu se nalazi Nacionalna akademija Santa Čečilija i opera velika, onakva kao što Mile Ilić će da je podigne u Nišu, kao i više drugih kulturnih institucija.
Tako se i razvio od hiljadu negovorljivih medjusobno jezika jedan. Zato danas kad su strani filmovi na TV-u ili u bioskopima ide sinhronizacija, a ne titl – jer jezik je jedan, sa svim svojim osobinama i manama.
Benito je, posle Garibaldija, Čegevare tadašnjeg doba koji je okupljao borce za slobodu, bio ikona necrkvenih crkava, ovih što ne stanuju u zlatu. On je samo želeo fašizam.
Sve to nije tako dobro prošlo, ali je ostala ujedinjena jedna zemlja, i danas je, bogami, za respekt.
Sa dugom prema ne zna niko kome od mnogo stotina milijardi nečega.
Putopis priredio: Aleksandar Višnjić
foto:Blic.rs