Putujući cirkus

Svedoci smo učestalih vašara ovih dana. Iako je neke čak i Crkva zabranila preteći anatemom i mrtvačkim zvonima, neki se ipak održavaju. Vašari su važni događaji u Srbiji, a još kad je na čelu vašarske svite premijer, kandidat za predsednika i vrhovni gospodar ljudi i stvari onda vašar dobija još značajniju dimenziju, onda je vašar uspešniji, jači, bolji.

Kažu etnolozi da vašar ima i određene društvene funkcije: na vašaru treba biti „viđen“, gleda se ko se s kime pozdravio, plasiraju se i prikupljaju informacije, devojke za udaju se oblače i stavljaju nakit, vašar je takođe i prilika da se mladi sretnu i očijukaju.

Ovaj putujući vašar sa punim autobusima zblanutih ljudi nema nikakve funkcije, ni društvene niti bilo kakve druge, osim možda socio-patološke. Ide vašar od grada do grada, ljudi po komandi ulaze u autobuse, nerazmišljajući, potpuno bezlična masa koja frenetično aplaudira na svaki mig.

Slušam razgovor dve penzionerke i jednog penzionera u gradskom prevozu pre neki dan, pita jedna drugu: „Ideš li sutra u Leskovac?“, a ova joj odgovara „Ma jok, kiša će pada, koj će se maje?“. A penzoner im kaže: „More ja sam išao i u Vranje, sad ću i u Leskovac, odem tamo, malo tapšem, vidim neke ljude, prozajebavamo se, ubijem vreme, šta da radim i kući“.

Ovo je možda ta društvena funkcija putujućih vašara, viđen si, razgovaraš sa ljudima, ali zbog pogrešne motivacije sve ovo poprima socio-patološku dimenziju.

Da se razumemo, nemam ništa protiv ljudi koji iz ubeđenja idu da tapšu svom lideru, ali bojim se da ovde to nije slučaj. Imam neki utisak da dobar deo ovih ljudi ide tek da bi išli a postoji i ona druga grupa koja ide jer mora, jer su ucenjeni, naterani, e njih mi je iskreno žao..

Ali, nadam se da svi oni znaju da na dan izbora ne moraju da zaokruže tu osobu. Oslobodite se i bez straha po sopstvenoj savesti, misleći ako ne na sebe, onda na svoju decu i unuke glasajte!!!