Objavljeno: subota, 11. januar 2014.

Rad pod šifrom „Vesnik slobode“

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dalibor Popović Pop

Chekanje kod konja

FOTO: najveća niška čekaonica;
www.delcampe.net

Svakodnevnicu Niša obeležava jedan konj, ili je možda to kobila. Pominje se najčešće u kontekstu tek tako nekakvog ukrasa po sred velike čekaonice.

Tamo se susreće i rastaje. Tu se smenjuju predsednici i gradonačelnici. Sindikati i studenti. Dočekuju se i ispraćaju godine. Vremenom, primećujem, postaje prava znamenitost grada on, ili ona, a ne “Oni”.

Da, taj konj ili već kobila. Verujem ipak da je čairska česma iz centra kriva za taj sinonim, i ako sam skoro ubeđen da je pogrešan, jer je ranije stajala tu.

Pravo je vreme da se osveži sećanje na važan detalj sa dotičnog vajarskog ostvarenja zaštićenog zakonom Države i krajnje da Gradjani Niša zaista odaju počast velikim prethodnima.

Izgradnju ovog “novog” obeležja u centru Grada ispratilo je nekoliko političkih odbora. Imali su dva idejna rešenja i dva puta polagali kamen temeljac. Nakon konačnog konkursa pobednički rad, pod šifrom “Vesnik Slobode”, velikog Antuna Augustinčića, majstora spomenika, posebno konjaničkih, podignut je sa četrdeset godina predistorije i svečno otvoren na šezdesetogodišnjicu slobode o Vidovdana 1937. godine.

iliustracija 1

FOTO: detalji spomenika oslobodiocima Niša;
wikipedia.com

Zastao sam nedavno tamo ispod “konjske guzice” pred severnom stranom postamenta, onom što se ne vidi sa druma i uvek ima za leđima gomilu koja je tu samo da čeka.

Tren uhvaćen u večnosti. Istorija: “Niški komitet”

Gledam bronzani reljef u senci visoko podignute ruke koja diže Nišlije na ustanak.

Vraćam priču unazad negde u dane kad Miloš Obrenović izdejstvova kakvu takvu nezavisnost Srbiji. Na žalost po Nišlije granica Osmanlijske Imperije održala se kod Aleksinca do njegovog dalekog potomka budućeg Kralja Milana oslobodioca. U međuvremenu dok Nišava teče Kneževina Srbija razvija poljoprivredu i ima desetostruko veći izvoz od uvoza, Grad Niš i okolinu drže “loši momci”.

Spravlja se najbolji burek, ali se ondašnja “vlast” bahati po selima i čaršiji. Ovome svedoče brojni pisani tragovi. Raspojasane paše i još gore kadije.

FOTO: vešanje sveštenika, ilustracija

FOTO: vešanje sveštenika, 1821;
ilustracija, Istorijski arhiv Niša

Posle više neuspeha u manjim bunama priprema se takozvana “Niška zavera” jer “raja” više nije mogla, niti htela trpeti zuluma ili će biti i da su Nišlije ponovo videle svoj Grad dalje od trupalskih šuma.

Ozbiljnom “drmanju vlasti” svedoči prisustvo vojske Omer Paše Latasa i činjenica da je sam veliki vezir doputovao u Niš da ustanovi privremeni krivični sud.

Hapsi i ubija sve sposobne za izvesno podizanje ustanka.

Tajno, po gradu, u kućama poznatih Nišlija, i daleko od Turaka i glavnog puta u Manastiru Veta, zapisuje se slavna istorija slobode pod obroncima Suve planine.

Predvođeni uglednim niškim trgovcem Nikolom Rašićem, pre stočetrdeset godina, Nišlije formiraju tajnu nacionalno-političku organizaciju “Niški komitet”.

300px-Никола_Коле_Рашић

Nikola Kole Rašić

Inicijatori osnivanja bili su pomenuti Nikola Kole Rašić i zatim, redom Todor Milovanović, Dimitrije Đorđević, Milan Novičić, Tasko Uzunović, Đorđe Pop Manić, Todor Stanković i Mihajlo Božidarac.

U kuću potonjeg, Mihajla, 24. februara 1874. godine okupljaju viđenije nišlije i ugledne nišlijske, moravske i zaplanjske seoske domaćine. Na Jevanđelje, pod srpskom zastavom i časnim krstom u ruci sveštenika Petra Ikonomovića, zajedno polažu zakletvu sledećim rečima:

“Zaklinjemo se svemogućim Bogom jednim, da ćemo verno i bratski, složno raditi protivu petvekovnog krvopije, a u ime mile i željne nam slobode i dinastije loze Obrenovića. Tako, Braćo, sloški, da će nama svima Milosti pomoći, a uskoro nam dati da razvijemo pobedonosnu zastavu našeg jedinovernog Obrenovića na bedemu Niškom.
Ura, Ura, Ura!
Živeo nam naš omiljeni viteški Knjaz Milana M. Obrenovića IV!
Živela Mati Srbija!”

Zagrmelo je tog dana do konačne slobode Niša i celog juga Srbije i vijorenja zastave sa bedema Niške Tvrđave.

Da rezimiram. Ove godine navršava se tačno 140. godina od ovog bitnog trenutka za Grad Niš. Potreba za novim komitetom, ponovnom zakletvom Građana, raste.

Šta se krije iza običaja da se prostačkim govorom skrnavi i degradira ne zalazim jer danas svi znaju sve.
Usuđujem se da kujem javno novi “tajni plan”.

Prvo konspirativno pitanje je šta je i ko je zapravo ovde pravi konj ili kobila!?

Jeste Konj plemenita životinja ali razmislite šta izgovarate sledeći put kad nekog čekate tu pod Konjanikom, pred VESNIKOM SLOBODE!

Vaš komentar:


Nišville 2017