[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar SBS radija
Polučasovni dokumentarni film „Šaban Bajramović – kralj romske muzike“ novinara Dejana Tasića, koji je premijerno prikazan u Niškom kulturnom centru /NKC/ bio je dobar povod da se razgovara o tome da li se i koliko Niš odužio čoveku koji je i pored svetske slave bio i ostao veliki lokal patriota? I odmah da kažem da nije jer Šaban zasigurno zaslužuje više od jedne spomen biste i imena jedne ulice. Kao što i Romi u Nišu zaslužuju svoj Kulturni centar i mnogo bolje uslove za negovanje i afirmaciju svog bogatog duhovnog stvaralaštva.
U dokumentarcu o Šabanu govore oni koji su ga lično poznavali, sa svim njegovim vrlinama i manama, poput Gorana Paskaljevića, Neše Galije, Zorana Živkovića, Nenada Saitovića Saite, Osmana Balića, Zorana Ćirića Magičnog, Ivana Blagojevića, Marije Peternel…Autoru filma Dejanu Tasiću i njegovm saradnicima nije bilo nimalo lako da oko l5 sati snimljenog materijala „sabiju“ u polučasovni film.Bajramovića je Američka asocijacija džezera svrstala među tri najveća džez pevača svih vremena.
Napisao je i komponovao oko 700 pesama, snimio 20 albuma i 50 singlova i prodao ih u milionskim tiražima. Bio je boem, živeo život punim plućima, ali mu se ne oprašta što je voleo kocku. Voleo je pesmu i svoj rodni Niš, gde je pored Nišave dobio spomenik i posle dosta natezanja i svoju ulicu.
„Bio je najveći lokal patriota i humanista. Kada bi se prevele njegove pesme, siguran sam da bi bio najveći niški pesnik posle Branka Miljkovića – kaže u dokumentarcu Osman Balić, koji je Šabana upoznao kao dete, jer se njegov otac družio s njim.
Muzičar je na Golom otoku pa završio zato što je zbog ljubavi dezertirao iz vojske, odmah posle zakletve.Na Golom mu je sobni starešina bio Alija Izetbegović. Petogodišnje druženje sa političkim zatvorenicima na ozloglašenom ostrvu izbrusili su mu zdravo rasuđivanje i osećaj za toleranciju. Nikada nije položio vozački ispit, ali je mnogo voleo „mercedes“ i bela odela, za broj veća. Njegova pesma „Sajbija“ jedna je od sto najboljih filmskih numera na planeti.
Učesnici tribine održane posle projekcije ovog filma složili su se sa ocenom da se Niš nije na pravi način odužio Šabanu.Neki suludi, nadajmo se samo pojedinci, u više navrata su grafitima i na druge načine skrnavili bistu na Nišavskom keju.Dosta trapavo tekla je i realizacija ideje da jedan bulevarčić u gradu dobije Šabanovo ime.Ali, činjenica je i da o Šabanu Bajramoviću treba napisati i objaviti jednu reprezentativnu biografiju.Možda i posebnu knjigu anegdota o njemu, jer bilo ih je sijaset.Ili zašto da se ne obnovi rad nekadašnjeg KUD „Rom“ koje bi moglo da nosi Šabanovo ime, a da to društvo konačno dobije prostorije pod krovom Kulturnog centra Roma u Nišu. Političari ih inače godinama lažu oko takvog centra, naročito pred izbore..Romi takav Centar i takav KUD svakako zaslužuju i oko toga bi trebali da pritiskaju i republičku i gradsku vlast preko svog Nacionalnog saveta.
Niški Romi su do sada bili skromni i nekako defanzivni u ovakviom zahtevima, a i neuki u pisanju takozvanih „projekata“ da bi se dočepali koje budžertske crkavice.Ali, da je dovoljno sluha u gradskom političkom i administrativnom establišmentu, oni bi pozivali i prizivali Rome da ih nauče kako se pišu tim famozni projekti preko koji se dolazi do budžetskih para.I ponudili im prostor za Kulturni centar Roma, obnovu rada KUD i stvaranju uslova za razmah duhovnog stvaralaštva Roma.Šaban i Romi u Nišu to zaslužuju.
Da završim rečenicom jednog učesnika tribine održane posle projekcije dokumentarca o Šabanu:“I selo koje nema makar jednu cigansku kuću, ima neku ozbiljnu falinku“! A reč Rom inače u prevodu znači „čovek“!