Odmah da se razumemo, podržavam sve proteste, pobuna je prirodno stanje Čoveka. Ali, naravno da sledi ali. Dogodilo se to, i dogodilo se globalno, da smo se odrekli prava koje potvrđuju svi ustavi sveta.
Prećutno smo se dogovorili da imamo pravo samo da biramo, a samo neki su zadržali pravo i da budu birani. Ako bi zakon trebalo da ozvaniči faktičko stanje, bez ikakvih problema može se redefinisati ovo pravo čoveka i građanina. Po kom smo osnovu odabrali vođe, ili su oni prosto tu, bogom dani? Držite me za reč, ništa se neće promeniti, jer su sve, i reciklirane vođe, i mlade nade, prošle strogu selekciju sistema, i nikada, bukvalno nikada, nisu razmišljale o rešavanju bilo kakvog problema, sem problema kako da se što bolje pozicioniraju u okviru svojih političkih organizacija, i ako Bog da u vlasti.
Umesto da nam izbor bude proširen na čitavu populaciju, mi biramo samo iz opsega od nekih 10 % više srednje klase, a to je opseg koji održava sistem, i u skladu sa svojim ludilom očekujemo različit ishod nakon svakog izbora.
Da budem jasan, potpuno je nevažno kako su naši kandidati dospeli u višu srednju klasu, legalno, radom, ili korupcijom, njih diskredituje korumpiranost konformizma – snašli su se u jednom dehumanizovanom Čoveka nedostojnom sistemu.
Do koje mere su naši političari vrsni marketing menadžeri, manekeni, i očajni glumci, prepisivači umesto vizionari ilustruju dve fraze koje su svima puna usta. Jedna je takozvana pravna država, a druga je teza da treba da smanjimo broj poslanika. Da je iko od njih 15 minuta razmislio o pomenutim idejama, ujeo bi se za jezik, i pocrveneo od sramote.
Prvo šta znači pravna država?
Potpuno prazan pojam! Nama je potrebna pravedna država u kojoj je narod zakonodavac preko svojih izabranih i lako smenjivih predstavnika. Najvažnije je ko piše zakon, jer ako je narod isključen iz procesa donošenja zakona, što je mahom slučaj u savremenom svetu, pravna država je samo korak do nezapamćenog fašizma. Što se tiče broja poslanika, nije na odmet malo matematičkog razmišljanja. Pustite da ta ideja teži beskonačnosti, odnosno svojoj krajnjoj granici, a to je, zamislite, jedan jedini poslanik. Dakle da su takođe odvojili 15 minuta svog dragocenog vremena i 1 % svojih uzvišenih ganglija, došli bi do zaključka da je idealan broj poslanika jednak broju opština, jer nije važno koliko ih plaćamo, već da li su lako smenjivi, i kome odgovaraju za svoje postupke.
Stoga, šetnje su izuzetno dobre za zdravlje, ali sa politikom nemaju baš nikakve veze.
Umesto slogana 1 od 5 miliona, stvarni učinak bi imao malo složeniji slogan, ja imam jednu akciju od 5 miliona akcija preduzeća koje je pred bankrotom i JA se pitam! Doktor sa subspecijalizacijom i 3+ plate nakon što bi to izgovorio, namah bi shvatio da je neumoljivo jednak sa sugrađaninom koji redovno obeduje u restoranu karakterističnog mirisa i atmosfere kreativnog naziva-kontejner, posle toga sve ostalo bila bi istorija, u globalnim razmerama.
Do čitanja i šetanja.